Za koga je i zašto Vašington postao glavna tema

Iako je u Vašingtonu najavljeno da će tačku deset sporazuma, koja se odnosi na međusobno priznanje Beograda i Prištine, preuzeti Brisel, ta tema nije bila na agendi. Da je to pitanje koje je bilo pred delagacijama i koje ih i dalje čeka, naknadno je jasno potvrdio specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel.

Tri dana posle sastanka u Beloj kući, Vašington je tema i za Moskvu. Posle komentara portparolke ministarstva spoljnih poslova Rusije, koja je uporedila fotografiju predsednika Srbije u Ovalnoj sobi sa scenom iz filma Niske strasti, a zatim i njenog izvinjenja, oglasio se Kremlj.

"Moguće je da je došlo do nesporazuma u vezi sa pojedinim formulacijama, ali znam da se moja koleginica izvinila. Polazim od toga da niko neće posumnjati u privrženost i duboko poštovanje koje imamo prema Srbiji u celini i prema rukovodstvu", smatra Dmitrij Peskov portparol Kremlja.

Naglasio je da su prijateljski, partnerski odnosi i strateško partnerstvo sa Srbijom jedan od prioriteta ruske spoljne politike.

"Srpski narod je bratski narod i apsolutno svi, bez izuzetka, i rukovodstvo Rusije, i stručnjaci, i akademska javnost privrženi su razvoju našeg partnerstva", istakao je Peskov.

Negodovanja zbog sporazuma

Sporazumu u Vašingtonu usprotivile su se i opozicione stranke u Prištini ali i predsednica kosovske skupštine, članica vladajuće stranke.

Negodovala je i Turska, pre svega zbog obećanja Prištine da će otvoriti ambasadu u Jerusalimu.

Kosovski predsednik, sastanak u Beloj kući naziva najozbiljnijim diplomatskim poduhvatom Amerike.

Hašim Tači navodi da su tokom teškog procesa, nailazili na prepreke, otpužbe i zavere s mnogo strana, a da je sporazum koji je potpisan u Vašingtonu, u Prištini je prikazan "lažno i štetno".

"Arapska liga i predsednik Erdogan su zabrinuti u vezi sa uzajamnim priznanjem Kosova i Izraela. U kontaktu sam sa predsednikom Erdoganom, razgovarali smo telefonom.

Ovo priznanje ni u kom slučaju neće uticati na strateško, prijateljsko i bratsko partnerstvo između Kosova i Turske", poručuje Tači.

Za i protiv ambasade u Jerusalimu 

Posle sastanka u Vašingtonu, svoju ambasadu u Jerusalimu traži i srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine.

"Očigledno je da je ovo visoki interes SAD, to smo mogli da vidimo i pre nekoliko dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u Vašingtonu. Zašto mi to ne bismo uradili ako nam je stalo do američke podrške", smatra Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Takav zahtev nema podršku druga dva člana Predsedništva.

"Ovo Dodikovo zalaganje za, kako on kaže, američke interese, licemerno je, a čak i smešno. Ono dolazi od čovjeka sa američke crne liste.

Dodik bi da bude protiv NATO-a, da se se protivi zajedničkoj BiH i SAD protiv terorizma, da odbija američke posmatrače na izborima, pa nema čovjeka u BiH koji je više protiv američkih interesa", izričit je Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH.

Stav Brisela o tom pitanju nije promenjen. U Jerusalimu članice Evropske unije nemaju svoje ambasade, što je u saglasnosti s Rezolucijom 478 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Portparol EU Peter Stano kaže da, pošto su Beograd i Priština odlučili da se kreću evropskim putem kao strateški prioritet, Evropska unija očekuje od obe strane da deluju u skladu s tom odlukom.

"Srbija, koja već pregovara o pristupanju, mora progresivno da usaglašava svoju politiku prema trećim zemljama s odlukama Unije. Svi diplomatski koraci koji nisu u skladu s tim su predmet za zabrinutost i žaljenje", ocenio je Stano.

Premeštanje ambasada u Jerusalim Palestinci vide suprotnim međunarodnom pravu. Najavljuju prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje premeste ili otvore ambasadu u Jerusalimu.

SAD su svoju ambasadu preselile u Jerusalim u maju 2018. godine. Većina zemlja u svetu odbija da to učini.