Dačić na sednici Saveta bezbednosti: Čak se i naša pomoć politizuje

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je na video-sednici Saveta bezbednosti UN da se Beograd nada da će odmah nakon okončanja pandemije biti stvoreni uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

"Od toga nas deli samo jedan korak Prištine, a to je ukidanje taksi i tzv. recipročnih mera koje potpuno negiraju i poništavaju sve što smo postigli u dijalogu u Briselu od 2012. godine do danas", istakao je Dačić.

On je dodao da se nada i da će angažman EU uskoro dobiti novi momentum imenovanjem Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog.

"Nažalost, trenutna politička atmosfera na KiM dovela je i do toga da se čak i pomoć i solidarnost Srbije u kontekstu borbe protiv koronavirusa politizuje i iskorišćava za brutalne napade i neprimerene optužbe, što je osudila i čitava međunarodna zajednica", ukazao je Dačić.

Rekao je da se Beograd nakon izbora vlade Aljbina Kurtija susrela sa još ekstremnijim stavovima i potpunom nespremnošću za dijalog.

"Uprkos svemu, mi smo nastavili da pokazujemo svoju posvećenost rešavanju svih važnih životnih pitanja naših građana, da težimo većem povezivanju i unapređenju slobode kretanja, protoka robe, kapitala, usluga i ljudi", poručio je Dačić i podsetio na pismo o namerama o uspostavljanju avio i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i izjave o nameri za završetak autoputa između dva grada.

Priština aktivno lobira  

Dačić je istakao i da je dovođenje anticivilizacijskih taksi u vezu sa povlačenjem priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova neprihvatljivo, pogotovo imajući u vidu da, kako kaže, po sopstvenom priznanju, Priština svuda u svetu aktivno lobira za priznanje tzv. Kosova.

Šef srpske diplomatije je rekao i da su se, kada se u februaru ove godine pojavila lažna vest da je Jamajka priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, predstavnici Prištine, uključujući Hašima Tačija i Badžeta Pacolija, za pomoć zahvalili američkom kongresmenu Elitou Engelu, koji je sa senatorom Robertom Menendezom 13. aprila 2020. uputio pismo državnom sekretaru Majku Pompeu u kojem traže objašnjenje zašto SAD "nisu uvele Srbiji sankcije i aktivno izvršile pritisak da okonča svoje delovanje u globalnoj kampanji povlačenja priznanja".

"Recite mi, da li ovakvi potezi doprinose stvaranju klime za nastavak dijaloga? Samo ako svi prestanu da lobiraju tako nešto se može tražiti i od Srbije", poručio je Dačić.

Najveće žrtve civili 

Ivica Dačić je naveo da se, ako se želi gradnja zajedničke budućnosti, mora reći da su najveće žrtve sukoba na Kosovu i Metohiji nedužni civili, bez obzira na njihovu etničku pripadnost i poručio da se ne može dozvoliti da jedna strana u potpunosti preuzme ulogu žrtve i negira zločine koji su činjeni protiv srpskog stanovništva.

Od svih njih, samo je 1,9 odsto ostvarilo trajni povratak, dodao je Dačić i istakao da se nada da će rad Specijalnog suda za zločine na Kosovu i Metohiji doprineti dostizanju pravde za sve žrtve.

Dačić je ocenio da najveće žrtve politike na Kosovu, koja ne pokazuje spremnost za kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo interese i srpske i albanske strane, nisu političari već Srbi na KiM koji se svakodnevno suočavaju sa fizičkim napadima, pretnjama i porukama mržnje, ali isto tako i Albanci koji u ovoj situaciji hrle u Srbiju kako bi se lečili.

"Nažalost, moram da zaključim da su prištinski političari, u ovim teškim trenucima, svojim ponašanjem još jednom potvrdili ono što je svima jasno, ali neki od vas ne žele da priznaju, da projekat stvaranja nezavisne države Kosova predstavlja veliku grešku dela međunarodne zajednice i da se država ne može stvoriti jednostranom odlukom", naveo je Dačić.

Tanin o epidemiološkoj situaciji 

Tanin je na početku sednice rekao da je važna saradnja u vreme epidemije koronavirusa, istakavši kao veoma pozitivno to što su vlasti u Beogradu poklonile određenu količinu testova za kovid 19 Prištini.

"Nažalost, usledila je negativna reakcija određenih političkih ličnosti u Prištini", rekao je Tanin i pozvao političke lidere da se fokusiraju da ujedine svoju energiju, a da lične i političke interese ostave po strani.

Šef Unmika je takođe izrazio zabrinutost povodom unutrašnje političke nestabilnosti, uključujući i izglasavanje nepoverenja vladi u kosovskom parlamentu, 25. marta.

Kao pozitivne radnje preduzete u okviru misije i van nje, on je naveo poboljšanu komunikaciju i saradnju zdravstvenih vlasti u Beogradu i Prištini, imenovanje specijalnog predstavnika Evropske unije kako bi dijalog Beograda i Prištine napredovao, nedavnu zajedničku inicijativu u infrastrukturi i transportu pod okriljem specijalnog izaslanika predsednika SAD.

Tanin se osvrnuo na epidemiološku situaciju na KiM navodeći da je međunarodna saradnja primetna na terenu i ponovio da je osim pozajmice od EU od 100 miliona evra, Kosovo dobilo i pozajmicu od MMF-a u iznosu od 56,5 miliona dolara.

Kako je rekao, misija Unmika obezbedila je direktnu pomoć opštinama, zajednicama i ugroženim kategorijama ljudi, ali je i primetio da je zajedno sa epidemijom virusa došlo i do povećanja nasilja u porodici za 36 odsto.

Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvali su Beograd i Prištinu na nastavak dijaloga kako bi se postigao sveobuhvatan i održiv dogovor, ukazujući da je pandemija koronavirusa pokazala značaj saradnje u borbi protiv zajedničkih izazova.