Šta Srbija čini da ubrza reforme i evrointegracije

Kako da napredujemo u evrointegracijama, kad na svaki evro koji dobijemo od EU, neka članica dobije šest. Bez investicija nema napretka u evrointegracijama, svestan je i francuski predsednik Makron, ali one nisu alternativa za članstvo.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da bez članstva u EU nemate tu vrstu poverenja zapadnih investitora koje imaju članice EU.

"Znači, postoji mnogo veće poverenje prema njima i zato mi koliko god da imamo visoke stope rasta u odnosu na susede, ne možemo da stignemo Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, jer su u povoljnijem položaju nego mi", kaže Zečević.

Analzirajući sedam oblasti, i reforme za najvažnija poglavlja, upadljivo je da još čekamo političku odluku za ulaz u Svetsku trgovinsku organizaciju. S nultom tolerancijom na uvoz genetski modifikovanih proizvoda, bolno nam je poglavlje 30.

"Ono što je pristup koji bi mi trebalo da primenimo odgovarajući na brige građana - da ukinemo apsolutnu zabranu, ali uvedemo sistem kontrole koji bi bio veoma efikasan, i koji bi suštinski odgovorio na brige građana. Međutim, ono što smo mi dobili jeste velika politizacija ovog pitanja", kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Šta nas koči kod poglavlja 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole?

"Ako imamo dužnost preuzetu da do 2017. uskladimo propise sa novim direktivama u oblasti javnih nabavki i javno privatnih partnerstava, a onda do 2019. to uradimo samo za javne nabavke, a ne i za javno privatna partnerstva - onda vrlo je teško govoriti o tome da postoji neka stvarna politička volja da se reforme izvedu onako kako je bilo predviđeno u ovim oblastima", smatra Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Do izbora zakazanih 26. aprila punimo četiri godine stabilnosti važnih za reforme, ali ključ pristupanja, kažu eksperti, u rukama je zemalja kandidata.

"Predložena nova metodologija pristupanje Uniji treba da učini relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", kaže Maks Brendle direktor Fondacije Fridrih Ebert.

Za razliku od primera Albanije koja kaska za Srbijom, imamo manjak evroentuzijazma, utisak je eksperata koji su analizirali učinak u evrointegracijama za mandata aktuelne Vlade.