Nova metodologija pristupanja EU – kakav je odnos štapa i šargarepe

Pošto je ispratio Britance, Brisel nudi rešenje – kako do novih članica. Poglavlja u šest celina, moguće nazadovanje, ali i brži pristup fondovima. Ima poruku i za Beograd i Podgoricu. Ne menjamo pravila usred igre. Odlučite sami.

Dragan Đukanović iz beogradskog Centra za spoljnu politiku smatra da je nova metodologija odraz unutrašnje krize u EU i njene trenutne nezainteresovanosti za proširenje i za Zapadni Balkan.

Sa druge strane, čini mi se da će to dodatno podstaknuti evropskeptične snage u državama regiona, dodaje Đukanović.

Ako usvoje novi metod, predstavnici Evropske komisije, ali i svake članice, u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi, na terenu, da proveravaju rezultate reformi. To je poželjno - uvereni su analitičari u Crnoj Gori. Za osam godina pregovora, gotovo sva poglavlja su otvorena, tek tri privremeno zatvorena.

Nikoleta Đukanović sa Univerziteta Nova Gorica kaže da je Crna Gora primer da je tu metodologiju trebalo menjati.

Trebalo je naći mehanizme kako da pratite merljive rezultate. Dugo godina smo predstavljani kao lideri u reigonu, a nismo ostvarili tako zavidan uspeh, smatra Đukanovićeva.

Severna Makedonija i Albanija se nadaju popravnom 

Bregzit i francuska blokada poljuljali su već preispitivano uverenje da je proširenje najuspešnija politika Evropske unije. Popravnom se u Severnoj Makedoniji i Albaniji nadaju pre majskog Samita u Zagrebu. Skoplje priželjkuje datum i pre aprilskih izbora.

Marjan Đurovski sa Univerzitet Sveti Kliment Ohridski iz Bitolja napominje da kod makedonskih građana postoji veliko razočaranje u evrpopske institucije.

"Nova metodologija predstavlja nova pravila igre kako bi se podstakao reformski proces u zemlji i što je osobito bitno za stabilnost regiona", kaže Đurovski.

Upozorava da ako ne dođe do odluke o proširenju i datumu pregovora za Severnu Makedoniju, na Balkan će se vratiti velika geopolitička igra.

Zbog nerešenih pitanja među balkanskim susedima, analitičari strahuju od političke uloge pojedinačnih članica u ocenjivanju dostignuća kandidata, iako je, neformalno, toga bilo i ranije.

Profesor Fakultet političkih nauka Ivo Visković navodi da pošto je to pravo sada dato članicama može lakše iskoristiti nego pre.

Presudno da se proces ubrza voljom

Do sada su pravila pristupanja opisivana i kao složena i besciljna. Nova, dodaju njeni zagovornici, nude postepeno pridruživanje, konkretniju korist za građane, ali i oštrije uslove. Najviše je onih koji još nisu spremni da izmere odnos štapa i šargarepe.

"Ne znam koliko je šargarepa veća, ali je batina snažnija", kaže Dejan Jović sa Univerziteta političke znanosti u Zagrebu

Prema njegovim rečima, ako se proceni da neka zemlja nije ispunila kriterijume može se vratiti unazad i time EU ima potencijal da bude više intervecionistička.

"U jednom delu je i odgovor na zaključak koji se sada prilično proširio u Zapadnoj Evropi, a to je da se na Zapadnom Balkanu dešavaju maligni uticaji trećih zemalja", napominje Jović.

"Zbog onoga što se u dokumentu naziva malignim uticajima, možda je i presudno da se proces ubrza voljom koja bi išla geostrateški, a ne u smislu unutrašnje transformacije", naglašava Ivo Visković.

To, kažu, najbolje znaju u Hrvatskoj – do 2013. kada se stvorila politička volja za prijem, Zagreb je uglavnom tapšan po ramenu.