Vlada pred poslanicima o namenskoj industriji, borbi protiv kriminala, Kosovu

Ana Brnabić je u Skupštini na sednici na kojoj ona i ministri odgovaraju na pitanja poslanika, a odgovarajući na pitanje Marjana Rističevića šta će preduzeti i da li će biti kažnjeni Aleksandar Obradović, kao i predstavnici SzS zbog "izmišljene afere 'Krušik', koja je nanela štetu namenskoj industriji", rekla da nije slučajno to da se istovremeno napadaju "Krušik", a postoji i afera u "Petoletki".

"Generalno, naša namenska industrija je izložena napadima sa raznih strana, a bila je potpuno uništena od strane tih koji je danas napadaju", dodala je Brnabićeva.

Ističući da je namenska industrija za vreme Jugoslavije bila jedna od najboljih u svetu, Brnabićeva je rekla da su uspeli da je u potpunosti devastiraju.

Dodaje da je ulaganje u tu industriju polako krenulo u trenutku kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, te da su korak po korak uspeli da je podignu i to, kako kaže, ogromnim zalaganjima i trudom, jer nije bilo lako da partnerima u inostranstvu pokažu da Srbija opet ima namensku industriju u skladu sa najvišim međunarodniom standardima.

"Danas je naša namenska industrija pretrpela jako veliku štetu i biće potrebno mnogo vremena, energije i novca da povratimo to što smo imali", navela je premijerka.

Navodeći da se svuda u svetu velika pažnja posvećuje upravo namenskoj industriji, Brnabićeva je istakla da Srbija nikada u poslednjih nekoliko godina od kada je podignuta namenska industrija nije bila ugrožena u smislu da je bilo ko rekao da Srbija ne posluje u skladu sa međunarodnim standardima i normama.

"Trudili smo se i gradili poverenje svih međunarodnih faktora. Napad, odakle god da je bio orkestriran, došao je iznutra. Nas niko iz sveta nije napao da smo izvozili tamo gde nismo smeli, već SzS koji je napao svoju namensku industriju", rekla je Brnabićeva.

Premijerka je ponovila da je Aleksandar Obradović tajno sakupljene podatke prosledio stranim medijima, odnosno takozvanim istraživačkim medijima u Bugarskoj i da je tada "Krušik" krenuo da gubi poslove sa partnerima sa kojima je poslovao godinama, a te poslove počele su da dobijaju bugarske firme.

"To su uradili naši političari. Tome moramo da se odupremo zbog Srbije i svih ljudi koji rade u namenskoj industriji. Šteta je već učinjena, ali srećom kod relevantnih aktera nikada nije bilo upitno to da li je Srbija ili nije izvozila tamo gde nije smela, a mi smo sve argumentovano opovrgnuli", navela je premijerka.

Dodala je da će ipak morati mnogo toga da se uloži da se "Krušik" vrati tamo gde je bio pre afere.

"Borba protiv kriminala jednako u svim delovima zemlje"

Odgovarajući na pitanje poslanika Muamera Zukorlića kakav je plan za obračun sa kriminalom na području Sandžaka, Brnabićeva je rekla da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije nikada nije bila jača i da država u tom smislu gleda Rašku oblast, kao i na druge delove zemlje po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala.

Premijerka je izrazila uverenje da MUP radi na svim slučajevima koje je izneo poslanik Zukorlić i pozvala ga da ako ima dostavi informacije i sazanja o kriminalu i korupciji na tom području, kao da se obrati ministru policije Nebojši Stefanoviću.

"Naš cilj je da radimo u interesu građana i da organizovani kriminal i korupcija budu svedeni na najmanju moguću meru", poručila je Brnabić.

Ukazala je da zato država ulaže u povećanje kapaciteta MUP-a i drugih institucija koje se time bave, da se povećavaju plate pripadnika MUP-a i tih institucija, nabavku nove opreme, automobila, radio stanica i slično.

Stopa kriminaliteta nikada nije bila niža, dodala je Brnabićeva.

Poslanik Zukorlić je prethodno konstatovao da su postignuti značajni rezultati u toj oblasti u Beogradu, ali da na području Sandžaka i dalje postoje veoma uticajne kriminalne grupe koje odolevaju intervencijama i akcijama, što potvrđuje i slučaj u Tutinu odnosno paljenja automobila direktoru staračkog doma.

Takođe, imamo nagomilane krivične prijave protiv vlastodržaca u opštini, koji su u sprezi sa korumpiranim tužiocima i sudijama koji to uspevaju da zataškaju, rekao je Zurkolić.

Napomenuo je da je Sandžak pogranična zona i da to kriminalci koriste i zapitao kada će se i tu krenuti u borbu sa organizovanim kriminalom.

Zukorlić je dodao da je nedavno u javnosti bilo da se u Novom Pazaru organizuju masovne tuče u školama i da je i on kao roditelj zabrinut i pozvao nadležne da i u tom slučaju reaguju.

"Jeremić i Stefanović pomerali datum proglašenja"

Brnabićeva rekla je da je "Vikiliks" izneo poverljive informacije u kojima su predstavnici opozicije i Saveza za Srbiju Borko Stefanović i Vuk Jeremić neposredno pre jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti tražili od SAD da se datum objave pomeri i da se proglasi nakon predsedničkih izbora.

"Oni su u trenutku jedne nacionalne katastrofe razmišljali o izborima, a nisu razmišljali šta će se desiti sa našim narodom na Kosovu i Metohiji. I tada su samo razmišljali na to šta sve mogu da urade kako bi sačuvali svoje mesto. Razmišljali su o datumu proglašenja i kako da ga pomere kada se završi drugi krug predsedničkih izbora", rekla je Brnabićeva u parlamentu tokom dela sednice posvećene poslaničkim pitanjima.

Ukazala je i da su u periodu 2008. godine povećavali četiri puta plate i penzije i tako upropastili budžet Srbije.

"Oni su na Kosovu prokockali ekonomsku stabilnost i doveli do potpunog ekonomskog kolapsa Srbije. Oko 600.000 ljudi je izgubilo posao, jer su im zatvorena radna mesta. Mi još uvek rešavamo probleme od tada. I shvatamo da su se najveći problemi pravili upravo pred izbore i sada nam oni govore kako da sredimo birački spisak. Da smo želeli da muljamo, držali bi birački spisak onakvim kakvim su ga ostavili", istakla je Brnabić.

Poručila je da je tadašnja vlast 2008. godine prebacila dve milijarde dinara za sedam opština Topličkog okruga, nakon čega su rezervisti tužili državu i naplatili iz budžeta ogromne svote novca.

"Sud je odlučio da je država diskriminisala druge rezerviste, samo iz jednog razloga, što su odlučili da svega nekoliko dana pred izbore kupe njihove glasove", rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade se osvrnula i na izjave potpresednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić koje se odnose na ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića.

"Tepić je 24. decembra dala izjavu da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić citiram: 'Pribavljao novac za otpriznavanje Kosova', a onda 26. decembra je izjavila, nisam govorila da do privlačenja prizanja dolazi plaćanjem i to samo 48 sati nakon toga. I sa kime se raspravljati, sa ljudima koji jedan kažu jedno, a drugi dan drugo. Ljudi koji nas danas optužuju za 'Jovanjicu' i 'Krušik'", poručila je predsednica Vlade.

Ukazala je da će nastaviti da rade u službi Republike Srbije i njenih stanovnika.

"Srbija je danas viđena kao pouzdana zemlja, sve na čelu sa predsednikom Vučićem, pa u nju dolaze predsednici i zvaničnici brojnih zemalja. To je rezultat Briselskog sporazuma. Srbija je pokazala da je spremna da napravi kompromis. Mi smo prvi put pokazali da druga strana ne želi dijalog. Kao rezultat svega toga dolazi do otpriznavanja Kosova, a ne zbog novca", istakla je premijerka i poručila da "nije sve do novca i da novac ne kupuje sve".

Lončar: Konkurs za 800 servirki, spremača, 500 lekara i sestara

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je u Skupštini Srbije da je Vlada odobrila da se u narednih nekoliko dana raspiše konkurs za 800 servirki i spremača za sve zdrastvene ustanove u Srbiji, kao i za 500 lekara i medicinskih sestara.

"Samo pre nekoliko dana je doneta odluka za još 1.200 stotine sestara i tehničara za Srbiju. Sagledali smo situaciju i borili smo se za medicinske sestre i tehničare, a sada smo se izborili za servirke i spremače. Hoćemo u budućnosti da im nadoknadimo pogrešno izračunate koeficijente i da im to nadoknadimo. Takođe, želimo da pospešimo uslove i da im platimo prekovremeni rad. Pokušavamo da u svakom sistemu zdrastva omogućimo bolje uslove. Molim da svi zajedno učestvujemo u tome i da naše zdrastvo bude nešto čime ćemo se ponositi u budućnosti", rekao je Lončar poslanicima koji poslednjeg četvrtka u mesecu postavljaju pitanja predstavnicima vlade.

Istakao je da je zdravstvo ranije bilo u lošem položaju, a da je danas u boljem zahvaljujući napornom radu njegovog resora, ali i brojnim ulaganjima koje je država obezbedila.

"Mi smo došli dotle sa zdravstvom da smo prestigli mnoge zemlje EU. Molim građane da razumeju, jer nije lako kada se zatekne razrušen sistem. Morali smo da se fokusiramo na više stvari od jedne, nestašice lekove, zabranjene specijalizacije, a da ne pričamo da tada nismo imali akcelatore i da su ljudi umirali čekajući zračenje", objasnio je ministar zdravlja.

Iskoristio je priliku da podseti da je u Srbiji i dalje sistem besplatnog zdravstva i da smo jedna od retkih zemalja na svetu koja to ima. "U drugim zemljama, ako neko želi da se leči za to mora da izdvoji ozbiljne pare", objasnio je Lončar.

Ministar je u Skupštini nabrojao šta je sve urađeno u zdravstvu u proteklom periodu.

"Napravili smo Klinički centar u Nišu i Onkoligiju 2, kupili iks i gama nož. Ubacili smo najinovativnije lekove za kancer i osnovali budžetski fond za lečenje dece obolele od retkih bolesti. U januaru dolazi još jedan akcelator i skener za Sremsku Kamenicu", istakao je Lončar i dodao da su u proteklom periodu zaposlili više hiljada lekara i medicinskih sestara i tehničara.

Kako kaže, najveća povećanja plata su bila u domenu zdrastva, posebno za medicinske sestre.

Strategija o ekonomskim migracijama početkom sledeće godine

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je u Skupštini Srbije da se javna rasprava o Nacrtu strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. godine završava 3. janura.

Podsetio je da je javna rasprava o Nacrtu strategije održana u šest gradova i pozvao javnost da se uključi da dostavi svoje predloge.

"Kako bi ovaj problem ekonomskih migracija rešili, u tom smislu je i predstavljena Strategija za upravljanje ekonomskim migracijama. U zavisnosti od onoga šta mi želimo, zavisi ko će i kakav biti nosilac i kada je u pitanju akcioni plan", rekao je Đorđević odgovarajući na poslaničko pitanje narodnog poslanika i odboranika Jedinstevene Srbije (JS) Vojislava Vujića.

"Pored demografskog pitanja, upravljanje ekonomskim migracijama predstavlja najvažnije pitanje, odnosno kako da vratimo naše mlade u zemlju. Kako da ih zadržimo, a i da učinimo našu zemlju interesantnom možda i nekim strancima da dođu ovde da žive", rekao je Đorđević.

Naveo je i da su ekonomske migracije prisutne i u zemljama koje su razvijenije od Srbije.

"Nekoliko je tu faktora, materijalno-finansijski, briga države o samom građaninu i društveni život. Materijalno-finansijski faktor je nateži i najsporiji. Siguran sam da će Vlada preduzeti dobre mere za zadržvanje mladih, ali i za povratak", rekao je Đorđević.

Đukić Dejanović: Populaciona politika najveći nacionalni interes

Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja u prvih devet meseci ove godine ima za 600 više rođene dece nego prošle godine, dok su sve ostale u minusu, izjavila je ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović govoreći o strategiji za podsticanje rađanja.

Đukić Dejanovićeva se, odgovarajući na pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Vojislava Vujića o tome koji su planovi Ministarstva na čijem je čelu za sledeću godinu, zahvalila na pitanju koje zadire u možda, kako je rekla, najveći nacionalni interes u ovom momentu u Srbiji.

"To što nas ima ispod sedam miliona u ovom momentu, što je prosečna starost 43,2 godine, što je očekivana dužina života 78 za žene, a 72 za muškarce, što znači da ćemo biti sve stariji kao nacija, a u Evropi smo osma po redu država po prosečnoj starosti, za sve strategije, vezane za sve segmente života više je nego važno", rekla je ministarka.

Navela je da je u poslednje dve i po godine republički budžet imao dosta razumevanja za transfere ka jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju pronatalitentna politika i u tom smislu dodala da je izdvojena milijarda i 200 miliona za jedinice lokalne samouprave da same na osnovu sopstvenih prioriteta učine sve u skladu sa strategijom za podsticanje rađanja, jer su različiti problemi u različitim sredinama.

Govoreći o planovima za sledeću godinu, Đukić Dejanovićeva je rekla da će se njen resor baviti stvaranjem boljih uslova za mlade ljude da ostanu u Srbiji, žive i rade u Srbiji i da planiraju brojnije porodice kroz projekte vezane za izgradnju stanova, kao i kroz saradnju sa poslodavcima.

Prema njenim rečima, poslodavci su zainteresovani za profit, ali potrebno je da svi zajedno investiramo u predškolske ustanove.

"Tek 51 odsto dece koja bi trebalo da se nađu u predškolskim ustanovama je smešteno u njih, što znači da razgovori sa poslodavcima o subvencijama koje bi država dala ili partnerstvima koje bismo imali u pogledu razvoja predškolskih ustanova jeste naš plan", rekla je ministarka.

Kako je navela, ta dva plana su najdirektnije vezana za inicijative Nacionalnog saveta za populacionu politiku na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić i Saveta Vlade na čijem je čelu premijerka.

"Mi ta dva segmenta ne možemo rešavati samo kroz kabinet na čijem sam ja čelu, to možemo raditi isključivo svi zajedno", zaključila je Đukić Dejanovićeva.

Joksimović: unapređenje ekonomija interes građana regiona

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je, odgovarajući na pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Vojislava Vujića kojeg je interesovalo da li će se saradnja kao što je "mini Šengen" između Srbije, Severne Makedonije i Albanije proširiti i na druge zemlje u regionu, rekla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić radio u interesu građana kada je pokrenuo tu inicijativu.

"Interes građana celog regiona jeste da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa, pacifikaciju celog regiona, za pomirenje i smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode - slobodu kretanja kapitala, kretanja ljudi, usluga, ideja, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To više nije samo međunarodna referenca vlade, parlamenta, ministara", navela je Joksimovićeva.

Podsetila je da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na taj predlog i dodala da ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je zemlja koja je otvorila najviše poglavlja u pregovorima, to obavezuje.

Dodala je da je to i neka vrsta dodatne vežbe, praktikovanja dobre ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.

Navodeći da se ne priča o svemu u javnosti, Joksimovićeva je rekla da nikada nije izašla da kaže kakvi su njeni razgovori, već izađe sa porukom građanima da je EU dobra budućnost za Srbiju, što ne znači da prećutkujmo i da smo nemi na sve ono što nije u interesu Srbije.

Antić: Moći ćemo sve gradove da priključimo na gas

Zahvaljujući Turskom toku, Srbija će moći u budućnosti da ostvari nove planove za gasifikaciju i da priključi sve gradove Srbije na gas, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

"Kao što smo i obećali da ćemo do kraja godine završiti s postavljanjem cevi na našoj deonici tog gasovoda, tako smo i uradili, i taj deo gasovoda završili. Pred nama je još dosta posla, tokom 2020. godine treba završiti blok i merne stanice, kao i veliku kompresorsku stanicu kako bi gasovod imao pun kapacitet", rekao je Antić.

U ministarstvu rudarstva i energetike očekuju da će sve zemlje Turskog toka realizovati svoje projekte. U ovom trenutku pogledi su upereni, kako kaže, prema Bugarskoj, koja je morsku deonicu gasovoda završila, a očekuje se da će to početkom janura biti zvanično završeno i u Turskoj.

Prema njegovim rečima, ostaje još puno posla kako bi se taj gas doveo do granice sa Srbijom.

"Oni su tu u nekom laganom kašnenju, zbog problema sa izborom izvođača i određenih sudskih postupaka koje su imali. Saudijski konzorcijum počeo je radove. Imamo obećanje da će oni već prve polovine 2020. godine završiti 308 kilometara gasovoda prema Srbiji, a ''Štop'' će obezbediti da prve količine gasa prema Srbiji iz tog pravca poteknu u prvoj polovini 2020. godine", objasnio je ministar Antić.