Skupština o završnim računima

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je tokom rasprave o završnim računima budžeta da Srbija nikada nije pravila diskriminaciju između domaćih i stranih investitora.

"Svi koji žele da investiraju imaju iste uslove i iste mogućnosti da apliciraju za subvecnije, a novac se ne dobija unapred, nego po projektu", rekao je Đorđević u Skupštini Srbije.

On je naveo da su strane direktne investicije 2012. godine bila na nivou od 752 miliona evra, a da su 2018. bile 3,1 milijardu evra. Kako je dodao, samo u privh devet meseci ove godine, strane direktne investicije su bile 2,7 milijarde evra.

Đorđević je rekao da se može steći utisak kada se pogledaju završni računi od 2005. do 2008.godine da je u tom periodu bilo dobro (zabeležen je suficit u budžetu), međutim, podsetio je da je tada sprovedeno 26 privatizacija, uglavnom neuspešnih, te da je tadašnja vlast uzimala kredite koji se sada vraćaju.

"Od 2004. do 2008. godine imali smo zaduživanje sa rokom dospeća od deset godina, sa kamatnom stopom od sedam do 10 odsto. Mi danas plaćamo ono što se neko zaduživao tada. Da je to makar bilo na realnim osnovama, nego se novac koristio za likvodnost javnih preduzeća i isplatu penzija", rekao je Đorđević.

On je dodao da su neki od tih kredita vraćeni i pre vremena da se ne bi plaćala velika kamata.

"Neke loše odluke po državu Srbiju došle su na naplatu ove godine", rekao je Đorđević.

Naveo je i da je kreditini rejting Srbije od 2004. godine do 2017. godine bio BB -, a od 2017. godine BB, da bi tek 2019. godine kreditni rejting došao na nivo BB +.

Đorđević je ranije rekao, obrazlažući predloge zakona o završnim računima, da Srbija ulazi u period održivosti javnih finansija.

Naveo je da je rasprava o završnim računima obaveza vlade i da se sada konačno posle 17 godina započinje period potpune transparentnosti.

Prema Đorđevićevim rečima, period od 2002. do 2018. godine obeležen je velikim fluktuacijama na polju finansija.

Ukazao je da se od 2017. godine ostvaruje višak u državnoj kasi, i to 35,5 milijardi dinara te godine, dok je suficit u budžetu 2018. godine bio 32,9 milijardi dinara.

Istakao je i da je pozitivan saldo u kasi rezultat domaćinskog upravljanja javnim finansijama.

Poslanici su pozitivno ocenili što, kako je navedeno, posle 17 godina može da se vidi kako su se trošila sredstva građana.