DSS i SPAS - više od koalicije, manje od saradnje

Kada naredne godine izbori budu raspisani, znaće se i konačna odluka  - ne samo ko će na tim izborima učestvovati, nego i sa kim će. Do tada je ostalo šest meseci, a isto toliko govori se i o mogućoj saradnji Miloša Jovanovića i Aleksandra Šapića.

Njihovi razgovori traju od proleća, a predmet nije bila samo koalicija, nego smo čuli čak i ozbiljiniju ponudu.

"Nudio sam jednu vrstu nove organizacije, recimo da sam i ja bio spreman da se odreknem svog imena. To ne bi bila koalicija nego nova organizacija i novi pravac na zajedničkim tačkama gde bismo se složili, u dalje detalje ne bih ulazio", kaže Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS).

Pojašnjava da iako nisu našli zajednički jezik, svako je na svoju stranu krenuo "bez teških reči i emocija".

Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ne govori o detaljima - kako kaže nisu se dogovorili i "najnormalnije svako ide svojim putem".

"Neki su računali koaliciju DSS-SPAS kao gotovo izvesnu, čak i dok su pregovori još trajali", kaže Jovanović.

Više podataka nego što su Šapić i Jovanović sada spremni da otkriju, bilo je u štampi.

Pisalo se kako bi u njihov savez bio uključen i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, koji se distancirao od Saveza za Srbiju. Ipak, Šapić tvrdi da nije bilo pregovora ni sa kim osim izneđu DSS-a i SPAS-a.

Iako sada kažu da političko delovanje nastavljaju odvojeno, neki analitičari saradnju DSS-a i SPAS-a i dalje ne isključuju. Kako zbog programske  orijentacije stranaka, tako i zbog rezultata istraživanja javnog mnjenja.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da bi ta koalicija imala sinergijski efekat i da bi zajedno bolje prošli u zbiru nego svaka stranka odvojeno.

Glavnik urednik Nedeljnika Veljko Lalić skeptičan i kad je u pitanju trio Jovanović, Šapić, Stamatović.

"Ako biste DSS uzeli kao jednu konzervativno utemeljenu stranku, ne vidim na čemu bi se tu pravila koalicija. Tu biste imali Stamatovića koji se bavi žičarom, Šapića koji se bavi Novim Beogradom i DSS koji se bavi Kosovom. To bi bila samo cenzus koalicija, a one ne daju rezultate", kaže Lalić.

Anđelković, pak, smatra da je danas vreme drugačije nego 90-ih kad je bila jasnija podela na nacionalne i građanske stranke.

"To se danas izmešalo, glasačima opozicije ključno je kako se stranke odnose prema vlasti", kaže Anđelković.

Da li je bojkot isto što i Beli Preletačević?

Izlazak na izbore ili pak bojkot izbora - da li stav o tome trenutno pravi ključnu razliku među strankama opozicije?  Na odluku o izborima možda bi mogla da utiče i Evropska unija, čiji predstavnici naredne srede dolaze u Beograd, kako bi posredovali u pregovorima vlasti sa opozicionim partijama. Šapić ne gleda blagonaklono na dolazak evropskih posrednika.

"Nisu nam potrebni stranci da bismo razgovarali mi Srbi sa Srbima, nisam se tome nadao, jer nije mi potreban stranac kao garant...a zašto su nekim drugim potrebni, to ja ne znam", kaže Šapić.

Stranka Aleksandra Šapića i Demokrastka stranka Srbije Miloša Jovanovića još nisu donele konačnu odluku da li će učestvovati na izborima na proleće.

"Ja nemam ništa protiv bojkota, ali on je sredstvo, nije cilj. A pitanje je da li je to svrsishodno i da li će dovesti do toga... Jer ako idete na vaninstitucionalnu borbu, morate znati šta dalje. Ja se bojim da će bojkot 2020. godine biti kao Beli Preletačević 2017. godine. A to je jedno veliko ništa", objašnjava svoj stav Jovanović.

SPAS Aleksandra Šapića odluku o izlasku doneće kad izbori budu raspisani, a zavisiće od prilika u društvu, medijima i na političkoj sceni, ali i od procene kakve su šanse stranci da se izbori za mesta u parlamentu.

Kako na bojkot gledaju upućeni posmatrači? Za Dragomira Anđelkovića tema bojkota je pre svega  unutaropoziciono pitanje.

"U ovoj fazi su izbori pre jedna vsta pritiska radi boljih izbornih uslova i imidža najžešćeg opozicionara", kaže Anđelković.

Urednik Nedeljnika, međutim, smatra da je već i sama najava bojkota dala neki rezultat i da to potvrđuje najavljeni dolazak predstavnika Evropske unije. 

Ocenjuje da angažman evropskih predstavnika u pregovorima vlasti i opozicije treba tumačiti i u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja.

"Ja mislim da bi EU mogla da izvrši pritisak na opoziciju da izađe na te izbore, jer ukoliko ulazite u rešavanje kosovskog problema treba vam parlament koji ima i građansku opoziciju koja ne može da bude radiikalno protiv rešavanja kosovskog problema i ja tu vidim tri segmenta bojkota - od kojih je već u najavi uspeo, ali je sad pitanje kako dalje", kaže Lalić.

Ali upravo činjenica da Aleksandar Šapić i Miloš Jovanović nisu glasni protivnici izbora, razlog je zbog kojeg neki pitaju da li su oni "prava opozicija". 

Upravo zato upućeni misle da stav stranaka o izborima može biti tema za polemiku ko je prava opozicija, a ko ne.

"Ako i bude bojkota, ja mislim da možemo očekivati istu situaciju kao 1997. i treba očekivati rat onih koji idu na izbore i onih koji ne idu, pri čemu će jedni tvrditi da služe vlasti oni koji izlaze, a ovi drugi - da vlasti služe oni koji bojkotuju, tako da ćemo imati reprizu situacije iz 1997. godine", zaključuje Anđelković.

Da li će pratije koje su već proglasile bojkot promeniti stav - odgovor na to pitanje možda bismo mogli da dobijemo sredinom naredne nedelje. Kad je reč o strankama Šapića i Jovanovića, one kao da su se opredelile za staru taktiku DSS-a: čekanje.