Podrška proširenju Unije na samitu u Poznanju

Poljski predsednik Andžej Duda ocenio je da bi izostanak evropskih integracija sigurno usporio razvoj regiona i izazvao novu destabilizaciju na toj teritoriji i poručio da Poljska podržava politiku proširenja.

Duda je, otvarajući sastanak šefova vlada Zapadnog Balkana, rekao da je Evropa u teškoj situaciji, da postoje ekonomske i socijalne krize, ali su, kako kaže, one uvek prisutne.

"Nove članice nisu donosile nove krize, naprotiv, donosile su nove energije, rešenja, perspektive. Verujem da je to i sad slučaj. Nove vlasti EU ne treba da gurnu u zapećak proširenje. EU treba da se otvori prema novim državama. Treba da se obavežemo da je EU spremna da prima nove članice", istakao je Duda.

Poljski predsednik je dodao da su svi svesni burne istorije Balkana i da treba raditi na tome da se to nikada ne ponovi. "Ako se EU povuče odavde, to će izazvati novu destabilizaciju regiona. Ovo treba da bude ključna poruka samita u Poznanju, da put u EU nije beskonačan, uz stalno postavljanje novih ciljeva", rekao je poljski predsednik.

"Poljska vidi Berlinski proces kao važan format za pripremu EU za proširenje i prijem novih članica. Vidimo važnost Zapadnog Balkana za ceo region i za EU. Izostanak EU i severnoatlantskih integracija sigurno bi usporilo razvoj regiona i ta perspektiva mora da mu se da", rekao je Duda.

Poljski predsednik je naveo da je odličan primer za to upravo Poljska, koja je nakon ulaska u EU postala jedna od najbrže rastućih ekonomija u Uniji.

Birlajn: Potrebne mere poverenja, posebno u dijalogu o Kosovu

Austrijska kancelarka Brigite Birlajn zatražila je u Poznanju dalje mere za uspostavljanje poverenja u regionu, posebno u dijalogu Beograda i Prištine.

Založila se i za jasnu evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana, a s tim u vezi da se najkasnije do oktobra otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Rekla je da je želela da na Samitu EU u junu bude doneta odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, i dodala da se sada nada da će ta odluka biti doneta što je ranije moguće, najkasnije do oktobra.

Austrija je, prema njenim rečima, iz potpunog uverenja od osnivanja članica Berlinskog procesa, koji je iniciran na predlog nemačke kancelarke Angele Merkel.

Borisov: Integracija Zapadnog Balkana nema alternativu

Premijer Bugarske Bojko Borisov istakao je u Poznanju da ne postoji alternativa za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, i da je to garancija bezbednosti, stabilnosti, ekonomskog i socijalnog razvoja čitavog regiona.

"Za nas je važno da se Zapadni Balkan nikada više ne vrati u stanje konflikta, neprijateljstava i nacionalizama kao što je bilo tokom devedesetih godina 20. veka", poručio je Borisov.

Kao ključne oblasti za budućnost i razvoj regiona, Borisov je pomenuo izgradnju transportne i energetske infrastrukture, kao i digitalnu povezanost. "U interesu celog regiona i evropske bezbednosti jeste sveobuhvatno kompletiranje Koridora 8 koji će omogućiti povezivanje Crnog i Jadranskog mora", naglasio je Borisov.

Plenković: Hrvatska će organizovati samit tokom svog predsedavanja 

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da će Zagreb tokom svoga predsedavanja Savetom EU nastojati da pomiri osećaj frustriranosti u zemljama jugoistoka Evrope zbog sporosti procesa evrointegracija s jedne, i veliku rezervisanost prema proširenju u nekim članicama unije s druge strane.

Posle sastanka U Poznanju na vrhu u okviru Berlinskog procesa, Planković je najavio je da će Hrvatska tokom svoga predsedavanja savetom EU u maju 2020. godine organizovati samit zemalja Unije i jugoistoka Evrope, koji će, po Plenkovićevim rečima, biti "prilika da realno sagleda što se može učiniti u pogledu dinamike svake od tih zemalja u smislu približavanja Uniji u sledećih 10 godina".

Poručio je da će Zagreb vrlo pažljivo i detaljno pripremiti za taj samit, i dodao da će posetiti sve zemlje u jugoistočnom susedstvu i razgovarati s ključnim partnerima.

Marković: Povezivanje je možda sporo, ali rezultati su opipljivi

Crnogorski premijer Duško Marković rekao je na samitu da se jake veze sa susednim članicama EU nastavljaju na interne veze zemalja regiona.

"Veoma je važno da ova poruka, opstane – i dodatno dobije na snazi. Ne radi se samo o građanima Zapadnog Balkana. Značaj jadransko-jonskog putnog pravca, primera radi, za koji je Crna Gora prošle godina dobila izdašnu podršku Evropske unije, gotovo je podjednak za komforno putovanje od crnogorskog Herceg Novog do albanske Valone, kao za put od hrvatskog Dubrovnika do grčke Janine", rekao je Marković.

Dinamika, ukazao je, možda jeste sporija od očekivane, ali su rezultati konkretni i opipljivi. "Verujem da već danas svi možemo podeliti po neki primer projekta finansijski podržanog na jednom od prethodnih samita, koji se uspešno privodi kraju", rekao je Marković.

Sastanak šefova vlada, centralni događaj Šestog Samita EU-Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa, odvija se bez prisustva medija. Novinarima je bilo omogućeno da čuju samo početno obraćanje predsednika Poljske Andžeja Dude, dok dalji tok sastanka nije otvoren za javnost.