Bez normalizacije odnosa, Beograd i Priština ostaju na periferiji EU

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, rekao je na skupu, na kome učestvuju i predstavnici kosovskih Albanaca, da u dijalogu postoji preokupiranost nekim segmentima, a da izostaju razgovori o ključnim, među kojima navodi zaštitu ljudskih prava, srpsku zajednicu, religijsko i kulturno nasleđe.

"Ne postoji dovoljna težnja da se nagasi da završni dokument mora da se gradi na punom uspostavljanju poverenja, ekonomskoj saradnji", ocenio je Đukanović otvarajući konferenciju.

Prema njegovim rečima, nadu u rešavanje kosovskog pitanja daju SAD koje su polovinom prošle godine istakle da je strateški interes Vašingtona da se dijalog okonča sporazumom.

U tom cilju je, ocenjuje, važno da dođe do deblokade procesa dijaloga.

Uslov razvoja Srbije je okončanje dijaloga na uspešan način, rekao je Đukanović i dodao da će rešavanje tog pitanja relaskirati odnose sa širim okruženjem.

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel, koja sa Centrom za spoljnu politiku ogranizuje skup, Klaus Fisnsinger ocenio je da je dobro što je konferencija organizovana i što je akcenat stavljen na izazove koji će pre ili kasnije morati da budu rešeni.

Podsetio je da skup nije u vodama visoke politike, popun onog u Minhenu kada je došlo do razmimoilaženja stavova predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

''Ovde nismo u vodama visoke politke i daleko smo od stereotipa. Saradnja je daleko više od čistog kontakta, kooperacije, poptrebno je međusobno razumevanje i pod tim uslovima je moguće stvoriti regionalnu saradnju", rekao je Fisinger.

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel je istovremeno, kada je reč o rešenjima kosovskog problema, ocenio da je realizacija nekih predloga o iscrtavanju granica veoma opasna i dovela bi do destabilizacije.

Izazovi dijaloga 

Dijalog Beograda i Prištine je u krizi zbog toga što je vođen paralelno - javno - kao farsa, odnosno simulacija dijaloga, i tajno - između dvojice predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, ocenio je u Beogradu Bećaj, ali nije isključio da sporazum bude postignut "u dogledno vreme".

Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine bi mogao biti postignut, ne isključujem da bude potpisan, ali isključujem da će dovesti do normalizacije, rekao je politički analitičar iz Prištine Beljuj Bećaj.

Ako na brzinu dođe do sporazuma, bez promene udaljenih stavova, suština problema će ostati otvorena jer papir podnosi sve, ocenio je Bećaj.

On je ocenio i da prištinske takse na robu iz Srbije manje-više nemaju veze sa dijalogom, već služe kao alibi da se ne dođe do dogovora, a koriste ga kao izgovor i Tači i Vučić i međunarodna zajednica.

Potpredsednik opozicione Alternative u kosovskom parlamentu Ilir Deda rekao je da je okvirni papir sporazuma sada skrajnut, a podrazumevao je promenu granica, kojoj se izričito protivi 82 odsto stanovnika Kosova.

Te stotine stranica, koje su napisane, govore o potpuno netransparentnim pregovorima koje vode dva kabineta - predsednika Tačija i predsednika Vučića, ukazao je Deda.

Na taj način se, po njegovom mišljenju, ne može doći do mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije.