Dvadeset godina od bombardovanja, posledice i pouke

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju međunarodne konferencije "20 godina nakon bombardovanja Jugoslavije – lekcije za evropsku bezbednost u 21. veku" zahvalio učesnicima što će doprineti izvlačenju pouka iz tog događaja.

Potrebno je da shvatimo da naša pobeda ne leži u tuđem gubitku, poručio je predsednik.

Zamolio je da vojna parada bude održana 9. maja, a u Nišu će biti obeležena godišnjica NATO agresije.

"Ja kao predsednik otvoreno i neskriveno mogu da govorim o tome. Do pre pet godina smo ćutali, danas govorimo otvoreno, ne sa mržnjom ali sa željom da osudimo ono što smatramo da je bilo nepravedno, sećamo se žrtava i pokušavamo da izvučemo pouke", poručio je predsednik Vučić.

Kako je rekao predsednik tokom obraćanja, mnogi koji su ljuti konstatuju da danas šećer više ubija ljude nego barut, ali za Srbe to nije bilo tako.

"Ovakva statistika ne može da bude uteha našem narodu... Postavlja se pitanje, možemo da govorimo o emocijama jer znamo koliko je dece stradalo, emocije nikada nećemo potisnuti, ali to ne znači da ne treba hladne glave da analiziramo šta je bilo i šta nam je činiti u narednih 20 godina kako bismo očuvali suverenitet, nezavisnost i vojnu neutralnost", istakao je Vučić.

Dodaje da je 1999. godine mnogima na Zapadu trebao sukob sa Jugoslavijom i da je bilo potrebno da se pokaže supremacija zapadne hemisfere, ali je tada počeo polako da se stvara drugačiji multipolarni svet i za to vreme je važno okretanje aviona ka Rusiji...

"Danas imamo multipolarni svet. SAD su ekonomski najsnažnije, ali njima se približava Kina, imamo i Rusiju. Evropa je ekonomska sila. Bombardovanje je pokazalo kako je King bio u pravu, kako nasilje može da donese trenutnu pobedu, ali ne trajni mir. To se desilo na KiM – promenjena vlast na teritoriji, ali nije došao mir. Promenjen je suverenitet i tamo vlast drži NATO koji omogućava Albancima da upravljaju Kosovom, ali nije stvoren suživot", naveo je Vučić.

Kako ističe, na KiM postoji svojevrsni geto za Srbe i Albance koji mogu samo da se mrze, ali uz nadzor.

"To nije rešenje, nego odlaganje rešenja koje ne omogućava bezbednost. Plašim se da će tako ostati dok ne postanemo svesni i dovoljno odgovorni da sami rešavamo probleme. Nama je potrebna nova svest, ne tutorstvo. Potrebno nam je da shvatimo da pobeda ne leži u tuđem gubitku već da moramo da se odreknemo maksimalističkih zahteva. Mi nemamo takvu situaciju – zahteva se od Srbije da prihvati rezultate agresije, ali mi to nećemo učiniti", kaže predsednik Srbije.

Srbija čeka dijalog 

Prema njegovim rečima, ne postoji pritisak koji bi naterao Beograd da prelazi nacionalni ponos i dostojanstvo, a to govori zato što zna koliko je teško maloj zemlji da izdrži pritisak.

"Ali ako smo ispunili briselski sporazum, ako nismo uvodili takse, ako zapadni moćnici ne mogu čedo da urazume... Srbija čeka dijalog i razgovor, ali neko mora da objasni Albancima da bez razgovora sa Srbijom ne mogu ništa da postignu. Oni to ne vide, vide spas u razgovoru sa Vašingtonom. Ali nadam se da će se to promeniti i da ćemo posle moći da nastavimo razgovore. Srbija je vojno neutralna i kad NATO kaže da je to izbor Srbije verujem da bi više voleli Srbiju nego neke druge zemlje regiona", naveo je Vučić.

Poručuje da Srbija ne želi u NATO i da želi da čuva zemlju sa svojom vojskom.

"Verujemo u snagu svoje armije i mnogo toga smo preživeli da bismo mogli da zaboravimo. Mi nismo bili bezgrešni, ali Srbija nije zaslužila NATO agresiju, to je bio protivpravni akt uperen protiv međunarodnog poretka", ukazao je predsednik dodajući da je izgubljeno mnogo ljudi, mostova, pruga, puteva...

Najvažniji zadatak je, kako kaže, ubrzani ekonomski razvoj, ali to nije dovoljno za oporavak od posledica 78 teški dana. Navodi da želi dobre odnose sa NATO-om, ali ponavlja da Srbija ne želi u NATO. 

"To je naš izbor, sloboda i pravo, i sami donosimo odluku o svojoj sudbini. To su reči koje govorimo pred prijateljima svih zemalja, pred svakim govorimo isto. Zato Srbija kao mala zemlja jeste na udaru mnogih jer niko ne voli one koji nam i donose odluke. Srbija će ostati na tom putu i nećemo skrenuti. Rezolucija 1244 se ne poštuje i mnogi kažu da ne važi. Ona na terenu ne važi, ali onda je ukinite ako taj poredak više ne važi", istakao je Vučić. 

Napominje da sa jedne strane postoji pravni poredak, a sa druge strane nasilje. 

"Mi ćemo ove godine u Nišu koji je mnogo stradao tokom agresije govoriti o tome šta se dešavalo 20 godina. Zamolio sam da se parada pomeri za 9. maj i da tada prikažemo koliko je naša vojska i policija napredovala, a 24. da se setimo svih stradalih i poginulih i da gledamo u budućnost u kojoj ćemo da čuvamo i gradimo mir i da se zahvalimo svima koji su nam pomagali", rekao je predsednik.

Obraćanje je zaključio rečima: "Hvala na tome što danas hoćete da govorite na mnogo stručniji način o onome što nas čeka. A od ključnog značaja je da vidimo gde smo grešili, ali i da se ne stidimo da osudimo NATO agresiju. NATO agresija je bila težak zločin protiv jedne male zemlje i ponosnog naroda. Mi smo danas nepokoreni i siguran sam u budućnost naše zemlje".

Turčak: Bombradovanje 1999. godine akt vojne agresije

Zamenik predsednika Saveta Federacije Federalne Skupštine Rusije Andrej Turčak ocenio je u Beogradu da je bombardovanje SRJ bio akt vojne agresije protiv suverene evropske zemlje i da se to dogodilo pod vrlo spornim izgovorima.

Turčak je rekao da su tokom bombradovanja Jugoslavije 1999. godine bili korišćeni radiaktivni uranijum i da je bilo mnogo civilnih žrtava. "Taj napad je prećutno odobren i od strane parlamentaraca zemalja koje su u tome učestvovale i nisu smeli da dignu svoj glas", rekao je Turčak.

Prema njegovim rečima, Savet federacije je konstatovao da se vršila skrivena agresija protiv Jugoslavije i da krivci nisu dobili zasluženu kaznu.

Kako kaže, tog trenutka je počela nasilna promena granica u posleratnoj Evropi, a "kosovski presedan" je otvorio "Pandorinu kutiju" za druge probleme.

On je dodao da su Kosovo hteli da odvoje od Srbije bez obzira na želje građane, koje su, pak, uvažavane u drugim slučajevima.

"Takvo ponašanje posle 1999. godine je postalo kao neka norma i nisu se uvažavale procedure Ujedinjenih nacija. To se dešavalo i na Bliskom istoku, NATO se mešao i u druge unutrašnje poslove suverenih država. To je za posledicu imalo razaranje ekonomije u tim zemljama", istakao je Turčak.

Svet nije postao mirniji 

Pojavio se, kaže, i još opasniji problem zbog toga, a to je migraciona kriza.

On je naveo da su zemlje iz NATO-a počele da predstavljaju pretnju za unutrašnju bezbednost raznih zemalja, a da je Rusija, zahvaljujući vojnoj pomoći koju je pružila, "uspela da se u Siriji spreči najgori scenario".

Prema njegovim rečcima, autori operacije iz 1999. godine ne priznaju da svet posle nije postao mirniji i da svi moraju da vode računa o međudržavnom ponašanju.

"Mi u Rusiji smatramo da otvoreni dijalog mora da se zapocne što pre i da u njemu treba da učestvuju svi važni igrači", istakao je gost iz Rusije.

Osvrnuo se na sporazum o saradnji koji je danas potpisan između Srpske napredne stranke i Jedinstvene Rusije, rekavši da to učvršćuje njihovo partnerstvo, pokazuje atmosferu uzajamnog razumevanja i da se radi na razvijanju međunarodne saradnje.

"Ova konferencija se održava dva meseca posle posete Vladimira Putina. To znači da su dvostrani odnosi naših zemalja potvrđeni i Evropi pokazuju da vodimo otvoreni dijalog koji je mnogo korisniji od nekakavih pritisaka i nekih drugih mehanizama", rekao je Turčak.

Poručio je da Rusija želi da ubrza procese evropske bezbednosti, da koristi mehanizme OEBS-a i da se otvoreno diskutuje o svim pitanjima, a da je Beograd mesto za to, jer je neutralan.

Turčak je naveo da Srbija želi da uđe u EU, a s druge strane čuva bliske odnose sa Rusijom.

Član Odbora za međunarodne poslove Državne dume Jevgenij Primakov je, govoreći na skupu povodom 20 godina od bombardovanja Jugoslavije, kazao da bi NATO trebalo da isplati naknadu za štetu nastalu vojnim operacijama.

Primakov je rekao i da NATO mora da odgovara za mnoge postupke, između ostalog, i za bombradovanje Jugoslavije 1999. godine.

"Tu su Libija i drugi agresivni napadi koje je NATO pokrenuo. Uveren sam da je zakonito pitanje reparacije i kompenzacije. NATO i članice koje su učestvovale moraju da isplate reparacije za vojne operacije. Ljudi su ostali bez domova, bez posla, uništeni su mostovi, naftna skladišta", rekao je Primakov u Beogradu.

Đurić: Krajnji cilj bombardovanja nije i neće biti ostvaren

Krajni cilj NATO bombardovanja - da Srba više ne bude na Kosovu i Metohiji nije i neće biti ostvaren, poručio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uz ocenu da je otimanje teritorije Srbije i aneksija KiM nekoj od susednih zemlaja bio glavni motiv NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine.

"Neko je želeo da otme Srbiji 10.877 kvadatnih kilometara sa krajnjim ciljem da se izvrši aneksija jednoj od susednih zemalja. Svedoci smo da se mesecima unazad brišu granice između KiM i Albanije i da niko od zapadnih međunarodnih faktora ne reaguje'', rekao je Đurić na Međunarodnoj konferenciji.

Kao drugi motiv NATO agresije on je pomenuo slabljenje ukupnih geopolitičkih kapacieteta srpskog naroda na Balkanu.

Kao neko ko se, kako je rekao, poslednjih sedam godina bavi posledicama dogadajaj iz marta 1999. godine, Đurić kaže da nema dilemu da se tada dogodila agresija na suverenu i nezavisnu državu i da nije bila izazvana delovanjem Srbije na svojoj ili teritoriji neke druge države koje bi moglo da se iskoristi kao izgovor za tu intervenciju.

Podsetio je da mehanizmi UN jasno definišu uslove pod kojima međunardona zajednica može da vrši oružana dejstva prema jednoj suverenoj državi i naglasio da konkretni povodi koji su iskorišćeni za bombardovanje SR Jugoslavije ''nisu istrpeli test vremena''.

''Ako počnemo od događaja u Račku o kojima danas finski patolog Helena Ranta i drugi koji su ih analizirali otvoreno govore da tamo nije bilo zločina koji su tada predstavljani kao dovoljan povod za agresiju. Relevantne pravne institucije nikada nisu potvrdile navode ni u selu Račak ni u drugim selima na KiM'', naveo je Đurić.

Bivši ministar spoljnih poslova Grčke i član Evropskog parlamenta Dimitris Drucas rekao je da je evropska perspektiva Srbije i celokupnog regiona od najveće važnosti. 

Rambuje je bio poslednja prilika da Kosovo ostane deo Jugoslavije, izjavio je austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu. 

Na pitanje da li je bombardovanje Srbije 1999. Godine bilo legalno i legitimno Petrič je rekao, da je bombardovanje bilo nelegalno jer nije prethodno dobijeno odborenje Saveta bezbednosti UN, ali tvrdi da je bilo legitimno zbog humanitarne situacije na KiM.