EP usvojio Rezoluciju o Srbiji

Rezolucijom se ukazuje na potrebu jačanja reformi posebno u oblasti vladavine prava. U osnovi rezolucije je izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Makalistera.

On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad parlamenta Srbije.

Srbija je i ove godine najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti.

Naviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prava u Srbiji uz konstataciju da je napredak u toj oblasti ključan za celokupni napredak Srbije ka članstvu u EU.

Posebno se insistira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.

Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio "važnost normalizacije odnosa sa Kosovom".

Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.

Naglašava se važnost ubrzanja "nove faze dijaloga" koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz "definisani pravno obavezujući sporazum", a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.

"Podrška dijalogu" 

Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu, u kome se naglašava "multietnička priroda i Kosova i Srbije" kao i činjenicu da "etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu".

"Podržava se dijalog kome posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Smatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo", stoji u testu obe rezolucije.

I ove godine Evropski parlament pozvao je Srbiju da više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU "uključujući i politiku prema Rusiji".

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister je povodom usvajanja Rezolucije o Srbiji poručio da je zemlja napredovala na svom evropskom putu i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.

"Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja iako razumem da nije lak trenutak u odnosima Beograda i Prištine zbog odluka donetih od strane Prištine", poručio je Makalister.

Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter, ali služe kao važne političke smernice zemljama koje se nalaze na putu evrointegracija kao i zemljama članicama EU.

Evropska narodna partija (EPP) pozdravila je napredak Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija i ocenila da je usvajanjem rezolucija o pet partnera sa Zapadnog Balkana Evropski parlament potvrdio evropski put regiona.

"Proširenje EU na Zapadni Balkan dovešće obe strane do veće stabilnost i bezbednosti i biće uzajamno korisno. Brži i stabilniji Zapadni Balkan znači prosperitetnija i stabilnija Evropska unija. Od najvećeg prioriteta su vladavina zakona, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, reforme pravosuđa i administracije", poručio je potpredsednik EPP zadužen za proširenje Andrej Kovačev.