Reagovanja na odluku Prištine o taksama

Direktor Vladine Kanclarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je za RTS da je ovo dosad najozbiljniji napad na Srbiju, građane i Srbe na Kosmetu od strane prištinskih institucija. Kaže da taj napad nije ničim isprovociran i da je reč o teškom udaru na opstanak Srba i privredu u celosti.

Poručuje da najnovije prištinske mere imaju dva cilja. Prvi je da se Srbija brutalno ponizi i u političkom smislu natera na neku vrstu kapitulacije a drugi je da se proteraju Srbi i da se uguši opstanak Srba na Kosmetu.

Ističe da Srbi, u uslovima u kojima je u potpunosti stopirana trgovina, ne mogu da opstanu. Đurić kaže da je reč o meri političke represije koja se graniči sa fizičkim nasiljem.

Dodaje da je predsednik Vučić razgovarao sa stranim ambasadorima i obavestio ih o agresivnim i ničim isprovociranim potezima Prištine i o stravičnoj situaiciji u kojoj se Srbija našla.

Direktor kancelarije za KiM navodi i da najnovije mere ne bi usledile da je međunarodna zajednica adekvatno reagovala kada je uvedena taksa koja je povećana na 10 odsto.

"Udar na život na Kosmetu"

Priština najnovijim merama želi da protera sav srpski narod sa Kosova i Metohije, rekao je predsednik Srpske liste Goran Rakić i dodao: "Ovo je nezvanična objava rata Srbima na Kosovu i Metohiji!".

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić smatra da je odluka prištinskih vlasti „udar na život na Kosmetu".

"Ukoliko u jednom danu, u jednom času odlučite da podignete cenu svih proizvoda - to znači da su plate svih Srba na Kosovu i Metohiji danas 50 posto manje nego juče, zato što će sve koštati duplo više", ističe Simić.

"Skandalozna odluka koja se kosi sa zdravim razumom"

Ministar finansija Siniša Mali kaže da je u pitanju bes prištinskih vlasti zbog činjenice da nisu ušli u Interpol i potpuno skandalozna odluka koja se kosi sa zdravim razumom.

Mali kaže i da Priština ne poštuje nijedan zakon i nijedan sporazum.

"Ovo je daleko ne samo od Cefta sporazuma već i od zdrave pameti. Izazivaju nas jer su besni i gledaju dokle mogu da idu. Ispituju i naše granice, ali i granice međunarodnih institucija, koje na ovo moraju da reaguju. To nije način za rešavanje problema, već odluka koja vodi ka produbljivanju sukoba, kome se zbog ovakvih stvari ne nazire kraj", kaže Mali za Tanjug.

Odluka Prištine pokazuje njihovu slabost i bes zbog činjenice da nisu ušli u Interpol, ističe Mali.

"Doživeli su debakl, i ne mogu da se nose sa tim, ponašaju se neozbiljno i neodgovorno. To je katastrofalna politička odluka koja nema veze sa realnošću i koju će, nažalost, građani osetiti", rekao je Mali.

"Priština ne ispunjava svoje obaveze" 

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da će EU biti obaveštena o najnovijim potezima Prištine.

Joksimovićeva je u izjavi za Tanjug istakla da u poglavlju 35, koji se odnosi i na dijalog Beograda i Prištine, može samo da bude konstatovano da Priština ne samo da nije izvršila svoje obaveze iz dijaloga, nego dodatno unazađuje ceo proces.

Prema njenim rečima, Priština pokazuje koliko nema suštinske političke volje i sposobnosti da izvršava preuzete međunarodne obaveze, ali i da ima ozbiljan deficit kapaciteta za dijalog.

"Jedini kapacitet pokazuju ka činjenju jednostranioh protiv-pravnih poteza, očekujući da im stalno bude povlađivano. Oglušili su se na sve pozive iz EU i drugih zemalja da ukinu nelegalne takse kojima se podriva cefta okvir i regionalna ekonomska saradnja i sad pokazuju u punom svetlu kako oni zamišljaju regionalnu saradnju", rekla je Joksimovićeva.

"Rušenje Cefte i briselskog dijaloga"

Trgovinskim ratom protiv Srbije Priština ruši bescarisnsku uniju zemalja CEFTA i uništava briselski dijalog s Beogradom, ocenila je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

U saopštenju za medije ona navodi Priština očigledno zbog odluke da ne bude primljena u Interpol iskaljuje bes na namirnicama koje dolaze iz Srbije, a da najvišu cenu takve odluke plaćaju svi žitelji Kosova.

"Njima je kao direktna posledica trgovinskog rata odmah poskupeo hleb", rekla je Mihajlovićeva, ocenivši da je poslednji trenutak da EU urazumi vlasti u Prištini da ukinu takse koje su povećali i vrate se za pregovarački sto.

Srbija, dodaje, ostaje dosledna politici razgovora kao jedinog načina na koji ćemo doći do kompromisnog i održivog rešenja za pitanje Kosova koje je u interesu i Srba i Albanaca.

"Sada je red da Priština i Brisel konkretno pokažu da li je i njima stalo do razgovora i mirnog rešenja ovog pitanja ili je trgovinski rat protiv Srbije u stvari još jedna njihova zajednička akcija", poručila je Mihajlovićeva.

"Šteta i za kompanije na Kosovu i Metohiji i za građane"

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je odluka kosovskih vlasti neracionalna, politička odluka koja šteti kompanijama na Kosovu i Metohiji, građanima i regionalnoj saradnji, Balkanu.

Čadež je novinarima, uoči otvaranja Međunarodnog sajma privrede u Tirani, na kome učestvuju i srpske kompanije, rekao da je odluka prištinskih vlasti "van svakog racionalnog objašnjenja" i da pokazuje potpuno nerazumevanje kako funkcioniše privreda.

"Videli smo da je samo podizanje taksi za deset odsto povećalo cene osnovnih namirnica na Kosovu i Metohiji za deset odsto i da građani tamo imaju problem sa tim", rekao je Čadež.

Naglasio je da proizvođači na KiM uglavnom koriste sirovine iz centralne Srbije i to ne iz nekih neracionalnih razloga, već zato što mogu da je nabave po dobroj ceni i tako budu konkurentni.

Čadež je kazao da će svakako videti da li će ta odluka kosovskih vlasti opstati i da mu je žao što sa prištinske strane ne postoji racionalno sagledavanje privrede, kao da ni albanskim kompanijama na KiM nije jasno kako će to sada funkcionisati.

"Neracionalna odluka posle poraza u političkoj areni"

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta smatra da je odluka Prištine presedan u istoriji ekonomije i najbrutalnije je gaženje svega što postoji u zdravom razumu i zdravoj ekonomskoj logici.

Do sada se nije desilo da neka zemlja unilateralno uvodi tolike tarife, rekao je za Tanjug Nikolić, koji potez Prištine tumači kao odgovor na "beznađe" u kome se nalazi prištinsko rukovodstvo posle poraza na međunarodnoj političkoj areni, dan posle neuspelog pokušaja da uđe u članstvo Interpola.

Veruje da će vrlo brzo uslediti oštra reakcija, pre svega, EU, a onda verovato i šire, kao i pritisak na Prištinu da odustane od te "sulude odluke".

Nikolić navodi da je prosečna carinska zaštita u Evropi iznosila 1,7 odsto, a da pojedine afričke zemlje imaju carinsku zaštitu od oko 20 posto.

"Ako je neko u Evropi spreman da dozvoli takvo ponašanje Prištine, onda smo jednostavno nemoćni da bilo šta uradimo. Verujem da se to neće desiti", zaključio je Nikolić.