Trebaju li Srbiji lobisti?
U godini koju međunarodna zajednica vidi kao ključnu za rešavanje pitanja Kosova, ministar spoljnih poslova izašao je s predlogom da Srbija angažuje lobistu koji će braniti interese naše zemlje i to, pre svega, u SAD. Da li je sada za lobiranje kasno, šta je cilj i koliko bi to Srbiju moglo da košta?
Šef diplomatije je sednicu Saveta bezbednosti svojevremeno iskoristio da bi prišao Donaldu Trampu i rekao mu da su Srbi navijali za njega na predsedničkim izborima.
"To mi više liči na neformalni kontakt, koji su u diplomatiji normalni, što je čak simpatično, ali daleko da utiče na spoljnu politiku i donošenje odluka", kaže Duško Krsmanović, stručnjak za lobiranje.
Po definiciji, političko lobiranje ima elemente neformalne diplomatske aktivnosti. Trampovoj administriciji, onima koji još ne misle da o Kosovu nema svrhe razgovarati, formalno želi da se približi Dačić.
"Sa željom da Amerika bude ta koja se neće protiviti kompromisu i koja će imati više razumevanja za naše predloge", kaže Dačić.
"Postoje lobisti koji se bave time i imaju pristup ljudima koji su savetnici predsednika SAD. Pitanje je u kojoj meri mogu da utiču šta će da se stavi na sto posebno ako govorimo o KiM, možda da se proširi opseg mogućih rešenja", kaže Duško Krsmanović.
Mediji prenose da je Priština angažovala bivšeg savetnika francuskih predsednika Sarkozija i Širaka da lobira za prijem u UN. Mnogo pre, lobistu u Vašingtonu imali su još 1989. godine.
"Albanci ne uzvraćaju napade. Oni su naučili da budu kao Gandi, kao Martin Luter King", rekao je Džo Diugardi, predsednik Albansko-američke građanske lige 1990. godine.
Deset godina kasnije kosovski zvaničnici i javno su angažovali lobističku kuću u SAD.
"Nikada nije kasno da se sa lobiranjem krene, pravi trenutak je u prošlosti, sledeći je već sutra", kaže Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije.
Dačić se slaže da je davno trebalo raditi.
"Suština je da su oni uključivali donosioce odluka kao neku vrstu akcionara u svoju privredu, izjednačavali su interes svoje sa interesima donosilaca odluka često na nekorektan način", kaže Vuković.
Danas, 173 zemlje imaju potpisane lobističke ugovore sa američkim agencijama. Najprestižnije imaju svoje kancelarije baš bizu Bele kuće. Procenjuje se da u Americi radi oko 100.000 lobista, a u ovoj industriji godišnje se obrne 3,5 milijarde dolara.
"Cena za ovakve zemlje kao naša, i po tome što su naše vlade do sada plaćale, to je otprilike do 100.000 dolara na mesečnom nivou. To je tako bilo, nismo razgovarali ni sa kim o tome, ali to je nešto o čemu treba na transparentan način razmišljati", kaže Dačić.
Percepija te delatnosti možda bi mogla da se promeni kada se usvoji dugo očekivan zakon o lobiranju.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар