Izabrani članovi Komisije za istragu posledica bombardovanja

Za je glasalo 155 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan.

Na predlog predsednika Komisije Darka Laketića za članove su izabrani poslanici Ivana Stojiljković, Milovan Drecun, Danijela Stojadinović, Gordana Čomić, Dragan Vesović i Dubravko Bojić.

Skupština Srbije je 18. maja 2018. godine donela odluku na predlog Maje Gojković, predsednice skupštine, da se formira komisija koja bi prvi preliminarni izveštaj trebalo da podnese 2020. godine.

Ta tačka danas je, inače, uvrštena u dnevni red po hitnom postupku, posle koje su poslanici prešli na glasanje o ostalim predlozima zakona među kojima je i leks specijalis za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanik SDS Marko Đurišić pitao je zbog čega se donosi odluka po hitnom postupku, a negodovao je i zbog toga što nemaju sve poslaničke grupe članove u Komisiji.

"Kada smo dobili predlog članova komisije još jednom su se potvrdile naše sumnje u iskrene namere predlagača za formiranje ovakve komisije, da se na jedan objektivan način dođe do važnih odgovora", rekao je Đurišić koji je primetio da vlast ima većinu u komisiji.

Navodeći da su u komisiji članovi SNS, SPS, SRS, DS, Dveri, Đurišić je ukazao da ostalim poslaničkim grupama nije ponuđemo da daju predstavnike ocenjujući to lošom praksom.

Kao najveći izazov u radu Komisije, Đurišić je naveo odupiranje "histeriji" u javnosti koja postoji na temu posledica NATO bombradovanja.

"Kako je primetio i jedan epidemilog, oni koji izražavaju sumnju se nazivaju NATO plaćenicima, a oni koji nemaju mnogo toga o tome da kažu su - patriote, zatim da su stručne organizacije primetile da se podaci zloupotrebljavaju i da se prostor u medijima daje ljudima koji o tome ne znaju ništa", rekao je Durišić.

Kako kaže, na članovima Komisije je da ne podlegnu tim pritiscima već da sagledaju činjenice.

Predsednica Skupštine Srbije odgovorila mu je najpre u vezi sa primedbom koja se odnosila na hitan postupak, da ne zna koliko još treba da se čeka na redovan postupak, budući da je prošlo 19 godina.

Ne postoji nijedna zamerka, vidi se da nije pročitana odluka, rekla je Gojkovićeva i pojasnila da u njoj ne stoji da će u rad komisije biti uključene sve poslaničke grupe.

Uzor za broj članova komisije je bio italijanski parlament, navela je predsednica.

Podsetila je da će komisija izveštavati o svom radu na svakih šest meseci, a da se prvi preliminarni izvešstaj očekuje 2020. godine.

Poslanica DS i članica Komisije Gordana Čomić ukazala je da to telo treba da otkrije istinu uvidom u dokumenta i utvrdi naučne činjenice koje su dokazive, te da onda nije važno ko ima većinu jer se, kako je rekla, o naučnim činjenicama ne glasa.

Ona je navela da komisija ne treba da bude skrivana od javnosti i da bi svi poslanici koji žele trebalo da prisustvuju radu.

Laketić je na primedbe Đurišića o broju članova Komisije naveo da je reč o operativnosti i poručio da će rad komisije biti transparenatn.

"Ne bih prejudicirao ishod istrage koju će Komisija raditi, definitnvo će biti otvorena za sve stavove, ali da su naučno potkrepljeni. Cilj komisije je da se dođe do istine. Naš narod i oboleli zaslužuju istinu", rekao je Laketić.

Dragan Vesović smatra da je u redu da predsednici Odbora za zdravlje i Odbora za zaštitu životne sredine budu uključeni u rad komisije, što i jeste slučaj, te da ne treba da ostanemo dužni generecijama koje dolaze posle nas.

Poslanik SRS Nemanja Šarović ukazao je da su radikali još ranije zahtevali da se formira takva komisija i da je bolja "naknadna nego nikakva pamet".

Navodeći da su radikali predložili Dubravka Bojica za člana Komisije, Šarović je rekao da će njihov predstavnik svoj posao obavljati stručno, odgovorno i u interesu građana Srbije.

Poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović ponovio je stav da lično nema rezerve prema toj inicijativi i da je glasao za formiranje komisije.

"Koliko god bile rezerve opozicije, to ne može da bude razlog da se glasa protiv. Ovo je važna i bolna tema da bi bila deo političke borbe", rekao je Vukadinović i dodao da bi komisija trebalo da sasluša sve stavove u vezi sa posledicama NATO bombardoavanja 1999. godine, odnosno i one koji imaju drugačije mišljenje.

Zaključio je da će "na dušu" većine otići ako komisija "padne u zaborav".