Dačić: Biće manje od 100 priznanja Kosova, spisak Prištine je lažan

Ivica Dačić je otvorio Međunarodnu konferenciju "Medijacija, sprečavanje i rešavanje konflikata u nastajućoj paradigmi" u Beogradu.

Dačić je izjavio da za Srbiju nije od suštinske važnosti da broj zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova padne ispod 100, ali napominje da je spisak privremenih vlasti u Prištini sa 116 zemalja koje su priznale "nezavisnost" u stvari "lažni spisak".

Smatra i da broj zemalja koje su priznale nezavisnost neće biti od većeg značaja ukoliko Kosovo zatraži čalnstvo u UN, jer će, pretpostavlja, Kina i Rusija staviti veto.

"Reč je o simbolici... Iz Prištine tvrde da ih je na njihovom spisku 116 zemalja priznalo. Ali kada pogledate taj spisak na njemu su države koje nisu članice UN, zemlje koje nisu priznale Kosovo, ali i one koje su povukle to priznanje. To je zapravo lažni spisak", rekao je Dačić.

Šef srpske diplomatije međutim očekuje da će taj broj pasti na 96 jer je to, kaže, polovina broja članica UN "te tako iz Prištine više ne mogu tvrditi kako je više od polovine članica UN priznalo Kosovo".

Podseća i da su Surinam, Burundi i Gvineja Bisao odlučili da povuku priznanje, te da Gambija preispituje svoju odluku.

Dačić, međutim, upozorava da su sada sve zemlje koje su najavile da razmišljaju da preispitaju odluku o priznanju "pod pritiskom", te dodaje da očekuje da će se Priština sada kao "tužibaba žaliti SAD i Velikoj Britaniji".

"Sada će ambasadori tih zemalja da pozovu predsednika Gambije i pitaju ga zašto je to uradio i pod čijim pritiskom", rekao je Dačić, uz opasku da je "legitimno kada neko lobira za priznanje Kosova, ali da je skandal kad neko lobira za povlačenje priznanja".

"Činimo nadljudske napore da mirimo nepomirljivo"

Šef srpske diplomatije je komentarisao u dijalog sa Prištinom.

"Mi poslednjih pet godina pokušavamo sa Prištinom, uz posredovanje EU, da dođemo do rešenja, čineći nadljudske napore da često mirimo nepomirljivo, ali nam to sve teže polazi za rukom, jer druga strana u dijalogu ne pristupa na isti način", rekao je Dačić.

Govoreći o sukobima i nasilju u svetu, Dačić je rekao da je, "nažalost, i Srbija na samom kraju prošlog veka bila izložena brutalnoj agresiji, što je posledično kulminiralo najdrastičnijim separatizmom albanske nacionalne manjine u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji".

"Razni su izgovori činjeni da se opravda pokušaj nasilnog otcepljenja teritorije jedne suverene članice UN, ali nijedan nije izdržao ni malo ozbiljniji test logike, načelnosti i pravičnosti, a neće ni politike. Zamislite da bilo koja nacionalna manjina u vašim zemljama, izgovarajući se svim i svačim, a najčešće upotrebom neistina, proglasi deo vaše suverene teritorije kao novu državu! Gde bi nas to dovelo?", istakao je ministar u obraćanju učesnicima skupa.

Beograd – mesto istorijskih susreta

Srbija, ukazao je Dačić, ima i previše istorijskih iskustava, koja su joj, osim velikih žrtvovanja i patnje, donosila i neizmerne radosti zbog oslobođenja od nasilnika i okupatora, pa sve do stvaranja spoljne politike koja je doživljavala brojna priznanja u svetu.

"Naša prestonica Beograd bila je mesto istorijskih susreta vekovima unazad, a u 20.veku bili smo centar sveta nesvrstanosti. Danas, naša spoljna politika drugačija je od tog vremena, ali sve ono što je vredno i nataloženo u nama ostavilo je neizbrisiv trag i izgradilo posebnost ovog našeg podneblja", rekao je šef srpske diplomatije.

Beograd je, naglasio je, "mesto susretanja, mesto gde se slobodno može izreći svaka misao o ličnim uverenjima i nazorima, bez obzira na različitosti".

"Mi smo uvek bili most između istoka i zapada, a i između severa i guga, često smo zbog toga trpeli, ali nam je narod tako sazdan da mi uglavnom pamtimo ono što je iz takvih susretanja bilo korisno i plemenito", istakao je.

Militarizacija spoljne politike 

Konstatujući da se, skoro 30 godina po završetku Hladnog rata, svet suočava s kompleksnim izazovima za međunarodni mir i bezbednost, Dačić je ukazao na direktnu vezu između siromaštva, ekonomskih i socijalnih problema, s jedne, i oružanih konflikata, ekstremizma, međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala, s druge strane.

Uz to, upozorio je na militarizaciju spoljne politike i smanjivanje prostora i mogućnosti za diplomatsko i multilateralno delovanje pri čemu se, kaže, strane u sukobu manje oslanjaju na diplomatiju, a sve više na upotrebu sile u traženju rešenja.

"Uloga diplomatije, UN i drugih međunarodnih organizacija u sprečavanju i rešavanju konflikata sve je slabija. Odnosi i nepoverenje između stalnih članova Saveta bezbednosti praktično su blokirali rad ovog najvažnijeg svetskog foruma za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, što se vidi prilikom rešavanja skoro svih pitanja koja se nalaze na dnevnom redu ovog važnog tela UN", rekao je Dačić.

"Najopasnija situacija na Korejskom poluostrvu" 

Najveću zabrinutost, prema njegovim rečima, svakako izazivaju tenzije i zveckanje oružjem među državama sa značajnim vojnim potencijalima, uključujući i nuklearno oružje, a kao najopasniju vidi situaciju na Korejskom poluostrvu koja preti da izmakne kontroli i dovede do ratnog sukoba s potencijalno ogromnim brojem žrtava.

"Jedini mogući odgovor i dalje ostaju međunarodni diplomatski i politički napori na sprečavanju, kontroli i miroljubivom rešavanju konflikata. Prevencija mora biti u centru svih napora", istakao je Dačić, napomenuvši da to zahteva značajno veći stepen međunarodnog jedinstva, posebno u okviru Saveta bezbednosti UN.

Takođe, ukazuje Dačić, za to je potrebna mnogo veća međunarodna pomoć slabim državama s krhkim institucijama kako bi se izborile sa ekonomskim i socijalnim problemima.

"Neophodno je, takođe, uspostaviti dijalog sa svim akterima u konfliktima, uključujući i oružane nedržavne grupe, i uspostaviti snažnu međunarodnu kontrolu nad primenom novih tehnologija kako bi se sprečila njihova zloupotreba", zaključio je šef srpske diplomatije.