Aleksandra Joksimović: Region se mora okrenuti budućnosti

Haški sud završio je svoj rad formalno i simbolički samoubistvom Slobodana Praljka. Za Srbiju je haška priča počela istim tim činom 2002. godine – na dan kada je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim sudom, na stepenicama ispred Skupštine, ubio se Vlajko Stoiljković, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, koji je bio na optužnici.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Aleksandra Joksimović je rekla da je Haški tribunal nastao kao proizvod krize konflikata iz 90-tih godina na ovim prostorima sa željom da se istraže svi zločini koji su počinjeni tokom krize tih konflikata.

Kako kaže, bilo je potrebe za neutralnim sudom koji nije u regionu, s obzirom na to da se nije moglo očekivati da se objektivno sagleda situacija unutar regiona, a potrebno je imati u vidu da i danas imamo različite poglede na nedavnu prošlost.

Joksimovićeva kaže da se izuzetno veliki broj ljudi našao pred Tribunalom pred kojim su mnoge žrtve doživele ili nisu doživele satisfakciju.

Njegov problem je bio u dugim suđenjima, u kretanjima između političkog i pravnog, te granice se nisu mogle jasno odvojiti, ističe Joksomovićeva.

"Sigurno je da je svojim delovanjem, čak nekada i bez određene vrste političkog takta, ne razmišljajući o aktuelnim trenucima u regionu, veoma uticao na unutrašnju političku dinamiku", rekla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, svaka presuda je izazvala određenu krizu u regionu zbog različitih pogleda na određene događaje.

"Ovo je budilo sećanje na sve ono što se devedesetih dešavalo i izazivalo velike amplitude u odnosima između pojedinih zemalja kada bi presuda izašla u javnost", rekla je Joksimovićeva. 

"Mnogi nisu ni dočekali sud pravde, odnosno presudu Tribunala. Okončanjem jučerašnjeg procesa zaokružen je težak period za čitav region. Apsolutna pravda verovatno ne postoji, da li je Trubinal ispunio svoju ulogu – ne", istakla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, region se mora okrenuti budućnosti. Poslednja presuda u Hagu donela je novi momenat.

Kako kaže Joksimovićeva, presude su se uglavnom usmeravale na indivudualizaciju krivice, a ovde imamo drugačiji stav.

"Po mom mišljenju, ovo će ostaviti ozbiljne posledice na dinamiku unutar hrvatskog društva, to će proizvesti jednu vrstu političke krize na odnose između Hrvatske i BiH, kao i na određene političke poteze koje Hrvatska već duže vreme vuče na međunarodnom planu", rekla je Joksimovićeva.

Hrvatska u Briselu lobira za treći entitet u BiH, a ovom presudom se to stavlja ad akta, kaže Joksimovićeva.

Trojno Predsedništvo BiH 6. decembra stiže u Beograd. Bez obzira ne velike amplitude u odnosima Beograda i Sarajeva, čini se da Beograd i Sarajevo pronalaze snagu da se suštinski okrenu budućnosti i poboljšanju odnosa, smatra direktorka Centra za spoljnu politiku.

Predsednik Vučić je navodio da je ključ napretka regiona u pomirenju, podseća Joksimovićeva.

"Bez političke volje unutar regiona ne može se napraviti korak napred, međunarodna zajednica u tome može pomoći, ali bez želje i cilja da se pomerimo iz prošlosti i okrenemo budućnosti bilo kakav napredak je nemoguć", zaključila je Aleksandra Joksimović.