"Evrointegracije mehanizam unutrašnjeg razvoja"

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je, u uvodnom obraćanju na Beogradskim dijalozima, da krilatica "manje Evrope, a više Evrope nacija", zasnovana na sve jačem nacionalizmu, ne mora da znači nešto loše, ako se shvati kao pragmatični i fleksibilan pristup, a EU nađe adekvatne odgovore da zaštiti svoje interese.

Joksimovićeva je ukazala na istraživanje, koje je 21. novembra ove godine objavila fondacija "Bertelsman", a koje je pokazalo da je podrška članstvu unutar država EU poraslo sa 57 na 62 odsto, da je u Velikoj Britaniji, posle Bregzita, porasla sa 49 odsto na 56, u Nemačkoj za devet odsto, a u Poljskoj želju za članstvom u Uniji ima čak 77 odsto građana.

"Ne mislim da su ovakvi izazovi, koji svakako pogoduju rastu populizma i evroskepticizma, kako u zemljama članicama, tako i u zemljama kandidatima poput naše, zasnovani na objektivnim i racionalnim kriterijumima", istakla je Joksimovićeva.

Govoreći o Srbiji, konstatovala je da naši građani smatraju da je Nemačka model društva kakvom žele da pripadaju i da će većina na pitanje gde želi da školuje decu i da živi, odgovoriti imenovanjem neke zemlje članice EU ili druge koja pripada tom zapadnom modelu.

"To je naš jasan politički i ekonomski interes i zato smo na putu evropskih integracija", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je da procesu proširenja sigurno neće pogodovati veoma važni izbori koji se naredne godine održavaju u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, ali da to ne bi trebalo da nas obeshrabri, jer, kako je naglasila, Srbija je evropske integracije shvatila kao deo svog unutrašnjeg razvoja.

Članstvo u EU, kaže, Srbija vidi kao dodatnu vrednost koje će krunisati modernije, efikasnije i ekonomski snažnije društvo.

"I samo takvi možemo da budemo poželjni, ne samo kao primalac pomoći iz EU, već i neko ko doprinosi stabilnosti, ko nije ekonomski parazit i kao neko ko može da doprinese funkcionalnojoj EU", smatra Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, Srbija treba "da proizovodi" bolju budućnost za svoje građane, i za region, jer je na dobrom i stabilnom putu i kako kaže "veruje da ćemo iduće nedelje nastaviti sa dinamikom otvaranja poglavlja".

Osvrnula se i na ideju iznetu u ranijem obraćanju pojedinih učesnika "Beogradskih dijaloga" da bi Srbija i Albanija trebalo da funkcionišu po modelu Nemačke i Francuske.

"Niti je Srbija Nemačka, niti je Albanija Francuska, niti imamo sličnu istorijsku pozadinu. Nama pragmatizam i fleksibilnost treba da budu način za rešavanje naših odnosa, kako bilateralnih, tako i u regionu", istakla je Joksimovićeva.

Vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić, kako je rekla, pokazali su tu iskrenu posvećenost koja je vođena upravo našim nacionalnim interesima, odnosno regionalnom stabilnošću.

Ditman: Nemačka želi da Srbija otvori tri nova poglavlja

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman želi da naredne nedelje Srbija otvori tri nova poglavlja u pregovorima o članstvu u EU. Ističe da je Nemačka i dalje privržena opredeljenju o evropskoj perspektivi regiona i Srbije, ali je istovremeno uveren da će EU iz aktuelne krize izaći još snažnija.

Ditman je na konferenciji "Beogradski dijalozi" na temu "Evropa između nacionalizma, populizma i proširenja", ocenio da iskreno treba reći da je EU u fazi u kojoj se suočava sa izazovima i internim reformama, ali da istovremeno nema odstupanja od obećanja vezanih za evropsku perspektivu.

Nemačka, kako je naveo, želi da se otvore dalja tri poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom, i za to, tvrdi, nema nikakvih novih uslova.

"Želimo da Srbiju dalje podržimo na putu ka EU. To je i u interesu Nemačke, jer želimo da podstičemo stabilnost u regionu. Takođe već sada sarađujemo sa Srbijom kao da je članica EU, kao u slučaju izbegličke krize", rekao je Ditman i dodao da veruje da je i u interesu Srbije da ide ka EU, jer pristupni proces predstavlja motor za reforme.

Govoreći o problemima EU, Ditman je posebno pomenuo jačanje populističkih i nacionalističkih snaga, primetivši da nijedna zemlja nije dovoljno velika da može sama da rešava takve izazove.

Naglasio je, s druge strane, da je EU veoma bitna, jer je, tvrdi, bila put za prevazilaženje rata u Evropi, a ujedno je Unija, dodao je, i uspešna ekonomska priča, zajednica vrednosti.

Ditman veruje da se jedino zajedničkim snagama mogu salvadati izazovi s kojima se svet suočava u 21. veku.

Globalizacija je, kako kaže, donela blagostanje, ali je istovremeno kod mnogih građana izazvala strah da bi mogli biti gubitnici globalizacije, da bi ona mogla oslabiti nacionalni suverenitet.

EU je, međutim, tvrdi Ditman, već uspešno prevazišla ekonomsku i finansijsku krizu a konkretne su mere već donele rezultate.

Kao izazov je naveo i izbegličku krizu, zahvalivši posebno srpskoj vladi i građanima na humanom i odgovornom pristupu, odnosno zajedničkom pokušaja ophođenja s tim problemom.

A pominjući kao jedan od izazova rast terorizma u Evropi, Ditman je, imeđu ostalog, poručio da svi nabrojani izazovi vodili jačanju populističkih i nacionalističkih stranaka, koji rešenje vide samo u nacionalnoj državi.

"Međutim izazovi su transnacionalni i nijedna članica nije dovoljno velika da ih reši sama", uveren je Ditman, koji odgovoru na rast populizma i nacionalizma smatra da je neophodno da EU daje rezultate i da više sarađuje sa građanima, kako bi oni bili što više uključeni u proces odlučivanja.

Navodi da su ekonomska i finansijka kriza bile suštinski izazov, ali kaže da nisu uzdrmale EU u njenim osnovama.

U tom je kontekstu, kako kaže, EU preduzela važne korake, sprovela dalekosežne strukturalne mere, pa tako, recimo, Irska i Francuska, zemlje koje su bile teško pogođene, sada imaju najveći rast.

Referendum u Velikoj Britaniji, međutim, prema oceni Ditmana, bio je težak udarac, ali, dodaje, nema centrifugalnog procesa u Uniji, već je Bregzit prouzrokovao jasno opredeljenje preostalih 27 država da se Unija ne samo očuva, već i ojača.

Benedikt: Jasno da će biti otvoreno još poglavlja

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt rekao jer da je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU, da je jasno da će biti otvoreno još poglavlja u pregovorima, ali da je bitno da se nastavi sprovođenje reformi koje treba da transformišu zemlju.

Benedikt je u uvodnom obraćanju rekao da se napredak Srbije na putu ka članstvu nastavlja.

"Otvaranje poglavlja je samo simbol za napredak. U narednih par godina ćemo imati veliki broj reformi koje se transformisati ovu zemlju, a sa naše strane i sa srpske potrebna je odlučnost da se krene napred. Takođe, jasno je da će biti otvoreno još poglavlja", dodao je Benedikt.

Kako je objasnio, reforme iz poglavlja 23 moraju da budu sprovedene.

Pozdravio je stav Jadranke Joksimović, da je EU najbolji projekat stabilnosti i mira posle Drugog svetskog rata, a da su Vlada i građani Srbije prepoznali evrointegracije kao mehanizam našeg unutrašnjeg razvoja koji nam daje stabilnost i izvesnost.

Prema njegovim rečima, Balkan je i dalje posvećen evrointegracijama, uprkos ekonomskim poteškoćama koje su nastale kao proizvod ekonomske krize.

Benedikt je rekao da ima puno pesimizma svuda u svetu, kao i onih koji predviđaju slom Evropske unije, čemu se, prema njegovoj oceni, treba suprotstaviti zdravim razumom.

"Ne treba da se plašimo nestabilnosti, ne treba da se plašimo budućnosti, već da je dočekamo sa optimizmom, jer ćemo optimizmom podići prepreku tim populistima", rekao je Benedikt.

Kako je objasnio, populisti se najviše suprotstavljaju principima EU – zajedničkom suverenitetu, uzajamnoj toleranciji i kompromisu.

Dodao je i da je za funkcionisanje EU potrebna prekogranična saradnja, kao i unutarpolitička stabilnost unutar država članica.

Inicijativu "Beogradski dijalozi", koja se u Beogradu održava danas i sutra, organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost i Forum Srbija Nemačka, u saradnji sa Vilfred Martens centrom za evropske studije, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Saveta Evrope.

Njen cilj je da se ojača opredeljenje Srbije za nastavak puta ka članstvu u EU i pomogne dodatnoj izgradnji kapaciteta za sprovođenje dubinskih reformi na tom putu, a danas i sutra na konferenciji učestvuju brojni stručnjaci i značajna imena iz sveta politike i civilnog društva.