Odnosi Beograda i Havane u Kastrovoj eri

Samo godinu dana od revolucije, Fidel Kastro je u Ujedinjenim nacijama slušao Titotvu kritiku velikih sila zbog ugrožavanja malih država, među kojima je bila i Kuba.

"Gde je narod pod vođstvom svoje revoluconarne vlade zavojevao svoju slobodu i uporno nastoji da očuva svoju nezavisnost", rekao je Josip Broz Tito na 15. zasedanju Generalne skupštine UN, koja je održana 1960. godine.

Posle govora rukovanje, a godinu kasnije saveznici u Pokretu nesvrstanih. Ubrzo, međutim, odnos prema blokovskoj podeli sveta napravio je razdor između Kastra i Broza. Razlike su kulminirale 79. na samitu u Havani.

Dekan Geoekonomskog fakulteta sa Univerziteta "Džon Nezbit" Slobodan Pajović kaže da su to bile dve glavne tendencije koje su se ispoljavale u okviru nesvrstanih zemalja - kubanska da je SSSR prirodni saveznik Pokreta nesvrstanih i jugoslovenska koja je govorila o tačnom distanciranju između jednog i drugog bloka.

"Kuba je bila na 60 ili 90 milja od SAD u epohi vrhunca Hladnog rata, a mi smo imali velike probleme da rešimo odnose sa istočnim blokom", rekao je prof. Pajović.

Raspadom Jugoslavije i završetkom Hladnog rata saradnja Srbije i Kube je oslabila. Novu, bezrezervnu podršku Fidela Kastra Srbija je dobila 99. godine, delom zbog starog prijateljstva, delom zbog neprijateljstva prema Americi.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i sovcijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da je Fidel Kasto do poslednjeg trenutka podsećao svet kakav je strašan zločin učinjen NATO bombardovanjem Srbije.

"Ostali smo bez velikog prijatelja, a svet uskraćen za moralni uzor. Kada je on govorio svet je slušao, jer je slušao čoveka koji je proveo život boreći se za slobodu", kaže Vulin. 

Posle tri decenije, novi susret srpskog zvaničnika sa poznatim revolucionarom, ujedno i poslednji. Srpski predsednik bio je gost u kući El komndantea.

Tomislav Nikolić kaže da je Fidel bio potpuno bistrog uma i da su razgovarali o staroj Jugoslaviji, o njegovim anegdotama sa Titom, tražio je berzanske izveštaje, analizirao neki prethodni Obamin govor od pre nekoliko dana.

"Ali sam video da su godine učinile svoje. Ono što je mene najviše oduševilo je to što je odmah prihvatio da primi orden Srbije iako uopšte nije primao ordene, ali je rekao od Srbije hoću orden, to će mi biti mnogo drago da nosim", kaže Nikolić.

I posle odlaska sa vlasti, Kastro je ostao privržen idejama revolucije. Nije blagonaklono gledao na kubanske reforme i otopljavanje odnosa sa Amerikom.

Istoričar Predrag Marković kaže da je Fidel Kastro bio poslednji veliki svetski revolucionar.

"Sada kada se čini da je stvar komunizma propala, mi zaboravljamo koliko su on i njegovi saborac Če Gevara bili velike zvezde ne samo politike, već i masovne kulture, povratak mode nošenja brada vezana je za njih dvojicu", rekao je Marković.

Za Fidela Kastra brada je bila podsetnik na probleme sa kojima se njegova domovina suočava. Jednom prilikom rekao je da će je obrijati tek kada Kuba dobije dobru vladu. Da li zbog navike ili obećanja, brada je do smrti ostala zaštitini znak "El komandantea".