Basesku ponovo preti Srbiji blokadom evropskog puta

Upravo Basesku je bio taj koji je u februaru 2012. odbio da potpiše sporazum o kandidaturi Srbije za članstvo u EU zahtevajući garancije da će prava rumunske manjine u Srbiji biti bolje zaštićene.

28058468 Trajan Basesku (arhivska fotografija)

Tako je tada odluka o kandidaturi Srbije ostala da visi u međuprostoru dva sastanka, zasedanja Saveta EU (šefova diplomatije) i samita Evropskog saveta, koji je održan 1. i 2. marta te godine.

Ono što je tada izgledalo kao gotova stvar koja će biti razrešena u prvim minutama sastanka, pretvorilo se u šestočasovno ubeđivanje Rumunije da se prikloni stavovima ostalih članica Unije.

Rumunska delegacija je iznenada odbila da potpiše sporazum, tražeći garancije da će prava njene male grupe etničkih Rumuna u Srbiji biti bolje zaštićena.

Na veliko iznenađenje svih, Bukurešt je insistirao na tome da se konačna odluka prebaci za samit koji je održan narednih dana, za kada je prvobitno očekivano da će biti formalno potvrđen novi status Srbije.

Stoga je pripremljeni nacrt zaključaka, na kojem je stajalo da Savet EU odlučuje da se Srbiji dodeli kandidatura, prerađen na samom sastanku u to da Savet "preporučuje davanje kandidatskog statusa i da očekuje da to Evropski savet potvrdi".

Tadašnji predsednik Boris Tadić izjavio je da je Savet EU "samo preporučio" da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU i da "još postoji mogućnost da se poništi i ovakva preporuka".

"Ne treba reći da je sve gotovo, biće tek na Evropskom savetu, ja se nadam. Do tada treba da radimo kao što smo radili prethodnih 48 sati, kao što smo radili i prethodnih meseci ispunjavajući sve kriterijume", kazao je Tadić.

Vezano za zahteve Rumunije, rekao je da su mu poznati, jer je već razovarao o tome sa rumunskim predsednikom, ali i da misli da oni nisu opravdani.

U Briselu tada nisu znali razlog blokade, a jedan neimenovani zvaničnik EU je za srpske medije rekao da Rumunija blokira Srbiju zbog manjinskih pitanja, odnosno pozicije Vlaha i njihoog prava da se izjašnjavaju kao Rumuni.

U kuloarima se tada, takođe, moglo čuti i da je razlog kočenja želja Rumunije da na sastanku šefova država i vlada izdejstvuje zeleno svetlo za ulazak u šengenski prostor. Naime, iako su Komisija i gotovo sve zemlje članice zaključile da su Rumunija i Bugarska ispunile uslove za stupanje u Šengen, isprečila im se blokada Holandije.

Deo od otprilike 40.000 pripadnika etničke vlaške zajednice sebe smatra Rumunima, dok ostali Vlasi sebe smatraju Srbima. Na popisu 2002. godine u Timočkoj krajini kao Vlasi se izjasnilo više od 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni deklarisalo njih 4.500.

Četiri godine kasnije sada bivši rumunski predsednik Basesku tvrdi da Rumunija ima "kartu u rukavu" jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i nakon završetka pretpristpnih pregovora, javile su agencije Ađerpres i MTI.

Ađerpres, naime, prenosi,  da su na slobodnom univerzitetu održanom u mestu Izvoru Murejului, a na kojem tradicionalno učestvuju predstavnici prekograničnih Rumuna i Rumuna koji su u manjini u Zemlji Sekelja, predstavnici Rumuna iz Timočke krajine zahtevali da Rumunija odlučnije zahteva primenu sporazuma iz 2012.

"Želimo da Srbija postane članica EU, ali želimo i da se i mi priključimo s našim osnovnim pravima: da imamo rumunske škole, liturgije na rumunskom i rumunsku štampu", rekao je Predrag Balaševici, potpredsednik kulturnog udruženja Rumuna i Vlaha iz Srbije "Ariadne Filum".

Popularnost desničarskog PMP-a, na čijem čelu je Basesku, je, kako se tvrdi, u porastu i trenutno uživa podršku šest do osam odsto birača.

U Rumuniji će se do kraja godine održati parlamentarni izbori.