Spor o zakonu o jurisdikciji i dalje kamen razdora

Kovač je, na konferenciji za novinare, kazao da za Hrvatsku nije prihvatljivo da se u Srbiji podižu optužnice protiv hrvatskih državljana, a Dačić istakao da je Srbija zakon o univerzalnoj jurisdikciji donela pre 14 godina uz podršku međunarodnih faktora, ali da se danas ne raspravlja o tome, već da će biti reči narednih godina dok traju pregovori.

Kovač je rekao da u Hrvatskoj postoji zabrinutost nakon jučerašnjih izjava jednog zvaničnika iz Srbije da se zakon o ratnim zločinima primenjuje na Hrvatsku i da će biti optužnica za ratne veterane.

"To moramo razrešiti, naši ljudi su zabrinuti. Taj zakon će morati da se promeni u okviru evropskog približavanja. Očekujemo od rukovodstva Srbije da se jasno izjasni o tome", poručio je on.

Kovač je rekao i da zakon koji se u Srbiji primenjuje nije normalan za naše ljude i moraće da bude izmenjen. "To neće biti jednostavno, ali gde postoji volja, očekujem da ima i puta", naglasio je Kovač.

Od rata je prošlo više od 21 godine i, kako je kazao, došlo je vreme da dve države imaju zdrave temelje za dugoročnu saradnju.

Pitanja iz rata se moraju rešiti, a tako će ta pitanja, kao što su nestala lica, biti i jedan od evropskih kriterijuma, naglasio je Kovač.

"Mi ćemo se zalagati da Srbija uđe u EU, ali ćemo tražiti da svi kriterijumi budu implementirani. Oni su zacrtanu u poglavlju 23", poručio je šef hrvatske diplomatije.

Prema njegovim rečima, postoji pozicija EU što se tiče poglavlja o vladavini prava i osnovnim pravima, a tu je jasan kriterijum da se sporni zakon mora promeniti.

"Uveren sam da će do toga doći, jer je u interesu Srbije da uđe u EU", naglasio je on, rekavši da bi želeo da Srbija brzo pošalje signal da se zakon neće primenjivati na Hrvatsku.

Ponovio je u više navrata da će Srbija morati da prilagodi svoj zakon merilima koja su integrisana u pregovaračku platformu za Srbiju.

Srbija zakon nije donela 

Na pitanje novinara kako komentariše te izjave hrvatskog kolege, Dačić je na to odgovorio rečima da je "danas počela predizborna kampanja".

"Taj zakon Srbija nije donela, jer ga je ona smislila. Donela ga je pre 14 godina. On je imao veliku podršku međunarodnih faktora, Haškog tribunala, donet je da bi mogli da se gone ratni zločinci. Kovač zna da ne postoje jasna pravila kada je reč o tome, i da postoji 10 zemalja koje imaju slične probleme. To je proces pregovora i dogovora", poručio je on.

Dačić je istakao da se danas ne raspravlja o tome, već da će biti reči narednih godina dok traju pregovori i da treba naći najbolja rešenja da se obuhvate svi koji su počinili ratni zločin.

Što se kriterijuma tiče, on je kazao da Srbija nije učestvovala u toj raspravi, i da za nas postoji tekst merila koji će biti primenjen za nova poglavlja.

"Otvaranje poglavlja, koja će se desiti u ponedeljak, nesporno je, a o ostalom će biti diskutovano kada se formira nova vlada", rekao je Dačić.

On je kazao da 20 godina posle svih ratova treba rešiti pitanja ko je optužen za šta.

"Mi takođe imamo primedaba. Tražili smo od hrvatske vlade koliko je Srba na optužnicama. Neko krene na more i on bude uhapšen. Krenu i neki vaši pa budu uhapšeni. Hoćemo li sto godina živeti u tim uslovima. Kada formirate Vladu, ozbiljno razmislite o tim pitanjima", naglasio je Dačić.

Izrazio je žaljenje što, iako se o rešavanju tih tema govorilo još pre tri godine, ništa nije uradilo, radne grupe se nisu sastajale.

"Odvojmo političke govore od pragmatizma da rešavamo sva pitanja. Ovde treba da se ponašamo racionalno. Želimo sa Hrvatskom da delimo zajedničke interese", naglasio je Dačić.

Kovač je na to odgovorio da se rat nije vodio u Srbiji, već u Hrvatskoj, te i da će pitanja ratnog nasleđa morati da se rešavaju i to u okviru pristupnog procesa Srbije EU.

"To nisu kriterijumi samo Hrvatske, već svih zemalja EU", podvukao je on.

Rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine Srbije Milan Petrović izjavio je ranije za Slobodnu Evropu da Srbija ne razmišlja o ukidanju zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine u SFRJ i da nastavlja da ga primenjuje.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić prisustvovao je u Subotici, zajedno sa šefom hrvatske diplomatije Mirom Kovačem, obeležavanju 26 godina od osnivanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV).

Pre prijema povodom obeležavanja godišnjice DSHV-a, Dačić i Kovač razgovarali su u Gradskoj kući. Ministri su prisustvovali misi u Franjevačkoj crkvi, a potom im je upriličen prijem u Domu Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. 

Srbija i Hrvatska spremne da reše otvorena pitanja 

Srbija i Hrvatska su spremne da unaprede svoje odnose i reše otvorena pitanja, istakli su ministri inostranih poslova dve zemlje Ivica Dačić i Miro Kovač.

Na prijemu povodom obeležavanaj 26 godina postojanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Dačić je preneo poruku premijera Aleksandra Vučića da će Republika Srbija realizovati sve što je obećao na nedavnom sastanku sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović.

On je izrazio uverenje da će implementacija Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja, koje su Vučić i Grabar Kitarović potpisali u Subotici, značajno doprineti da se ostvari puna zaštita manjina, kako hrvatske u Republici Srbiji, tako i srpske u Republici Hrvatskoj.

Istovremeno je podsetio da su dve države još 2004. godine uspostavile pravni okvir za zaštitu manjina i u tom pravnom aktu koji su ratifikovala oba parlamenta, srpski i hrvatski 2005. godine, sadržano je sve što je neophodno za potpuno i dosledno ostvarivanje manjinskih prava.

Republika Srbija, prema njegovim rečima, poštuje što je hrvatska manjina u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa svojom maticom, Republikom Hrvatskom, i što hrvatska zajednica u Srbiji uspešno artikuliše svoje političke ciljeve i čuva svoj identitet, kulturu, tradiciju i veru.

On je podvukao da je Srbija iskreno pozdravila ulazak Republike Hrvatske u Evropsku uniju i da naša zemlja izuzetno ceni što je Hrvatska dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23 i 24, kao i brojnu tehničku pomoć.

Kovač je, u svom obraćanju, podvukao potrebu da se, kao što je slučaj u Hrvatskoj, i u Srbiji uvede zagarantovano mesto u Narodnoj skupštini za predstavnike hrvatske manjine.

On je naglasio da će i to biti jedan od kriterijuma na putu Srbije u EU, ali i izrazio uverenje da će se to pitanje rešiti.

Kovač je podvukao da je obaveza Srbije da obezbedi informisanje manjinskih zajednica, dodajući da će Hrvatska pomoći u okviru svojih mogućnosti, ali da je to ipak u nadležnosti Srbije.

On je izrazio uverenje da je mnogo toga urađeno u poboljšanju odnosa dve zemlje, da postoji platforma za dobre odnose, na koju je ponosan.

Prema njegovim rečima, Hrvatska će rešavanju otvorenih pitanja prići s otvorenim stavom, a problemi će se rešavati partnerski i prijateljski na dobrobit dve zemlje i dva naroda, posebno rasterećujući mlade generacije.