Vučić: Srbija ekonomski tigar jugoistočne Evrope

Vučić, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u autorskom tekstu objavljenom na zvaničnom portalu tog foruma, kaže da je potencijal za privredni rast u Srbiji veliki.

"Stukturne i ekonomske reforme koje preduzimamo biće ključ za pokretanje tog rasta. Ukoliko to budemo mogli da uradimo, a prvi rezultati pokazuju da hoćemo, očekuje se da će Srbija postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope," naveo je Vučić.

Iako na raskrsnici između Istoka i Zapada, poručio je premijer, Srbija je posvećena tome da stvori društveni i ekonomski sistem zasnovan na zapadnim standardima unapređujući istovremeno ekonomske odnose sa svojim istočnim partnerima, kako u smislu ulaganja tako i u smislu trgovine.

U tekstu pod naslovom "Budućnost srpske ekonomije", srpski premijer podseća da su u današnjem nestabilnom i globalizovanom svetu konkurentnost i ekonomski rast sve veći izazov.

U tim okolnostima, kako je ocenio, male zemlje ne treba da pokušavaju da promene globalna pravila igre već da donesu ispravnu politiku kako bi najbolje iskoristile područja na kojima beleže rast i stvorila nova.

Prvi rezultati dosad sprovedenih reformi su obećavajući, uveren je Vučić ali, istakao je, "naše ambicije su mnogo više."

"Želimo da učinimo kvantni skok u smislu rasta, oslobađajući i jačajući glavne nosioce rasta - fizički i ljudski kapital kao i tehnologiju," rekao je on.

Prema njegovim rečima, investicije u fizički kapital u Srbiji su još uvek za jednu šestinu manje nego što je stopa potrebna da bi se dostigla planirana stopa rasta od preko četiri odsto.

Srbija, taj kapital namerava da ojača povećavajući javna ulaganja u infrastrukturu i stvarajući povoljno okruženje za rast privatnih ulaganja, kroz rešavanje problema preterane birokratije i poboljšanjem efikasnosti pravnog sisema, naveo je premijer Srbije.

Cilj je, kako je dodao, da se javna ulaganja povećavaju sa tri odsto BDP-a u 2016 za 1-1,5 odsto BDP-a u narednih nekoliko godina i tako obezbedi završetak auto-puta od Mađarske do Makedonije i Bugarske (Koridor 10), auto-puta od Beograda do Jadranske obale u Crnoj Gori (Koridor 11) i brzih pruga od Beograda do Budimpešte do 2018.

"Verujemo da će uspešno završavanje ovih projekta ojačati centralnu poziciju Srbije u smislu ulaganja, saobraćaja i trgovine u ovom delu sveta," naveo je Vučić.

Srbija ne želi samo "brz rast" već i "pametan i održiv brz rast" 

Strukturne reforme koje vlada preduzima usmerene su na poboljšanje kvaliteta i dostupnosti ljudskog kapitala kroz reformu svih nivoa obrazovanja istakao je premijer napominjući da Srbija ne želi samo "brz rast" već i "pametan i održiv brz rast" koji će rezultirati time da Srbija dostigne prosek razvijenosti u EU.

Za te planove je, kako je naveo, od suštinskog značaja stanje naših institucija.

Paket reformi, uz prirodne prednosti geografske pozicije Srbije, široka mreža sporazuma o slobodnoj trgovini i politička stabilnost trebalo bi da dovedu do prirodne stope rasta od četiri do pet odsto na godišnjem nivou u narednim godinama, napomenuo je Vučić.

"Uspešan završetak ekonomskih reformi viša stopa rasta i okončanje pregovora o pristupanju EU do kraja decenije, predstavljaće konačnu i zvaničnu potvrdu uspeha Srbije u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj tranziciji ka liberalnoj, tržišno orijentisanoj demokratskoj zemlji Evrope", zaključio je Vučić.

Osvrnuvši se na istoriju srpske ekonomije, premijer je naveo da se od 2008. godine naša zemlja suočavala sa ozbiljnim ekonomskim izazovima od kojih su neki, poput globalne finansijske krize, bili izazvani spoljnih faktorima, dok su neki izazvani unutrašnjim faktorima, kao što su makroekonomska nestabilnost, tranzicija, poplave.

Sve do 2008. godine model ekonomskog rasta Srbije bio je vođen uvozom i potrošnjom, finansiran prihodima od privatizacije i pozajmica, zbog čega je, kako premijer objašnjava, Srbija bila suočena sa velikim makroekonomskim disbalansom: uključujući fiskalni deficit i deficit platnog bilansa, visoku nezaposlenost i promenljivu inflaciju.

"Kako bi se preokrenuli trendovi i zemlja izvela na put dinamičnog i održivog rasta, podstaknutog investicijama i uvozom, bilo je neophodno da se sprovedu ekonomske reforme koje se sastoje od makroekonomske stabilizacije i otklanjanju prepreka za poslovanje", kaže on.

Reformska agenda je, po njegovim rečima, zapečaćena aranžmanom koji smo dogovorili sa MMF pre godinu dana, a tri pozitivne revizije ukazuju na uspešnu primenu tog ambicioznog programa.

"Kao rezultat toga, budžetski deficit smanjen je sa 6,7 odsto BDP 2014. na manje od tri odsto BDP u 2015. godini. Naš cilj je da smanjimo deficit ispod 2,5 odsto BDP do 2017. godine", istakao je Vučić.

Iako se očekivalo da će program fiskalne konsolidacije izazvati recesiju u 2015, naša stopa rasta u 2015. je bila pozitivna, skoro jedan procenat, ukazuje on.

"To shvatamo kao posledicu efikasnog plana i kredibiliteta programa ekonomskih reformi", istakao je Vučić.

Pre pokretanja konsolidacije "započeli smo set reformi u cilju unapređenja konkurentnosti tako što smo tržište rada učinili fleksibilnijim, suzbili sivu ekonomiju, reformisali birokratske procedure za izdavanje građevinskih dozvola i zakon o stečaju, uveli elektronsko podnošenje poreskih prijava, ubrzali razvoj infrastrukture i drugo", objasnio je on.

Vučić je podsetio da je Srbija, kao rezultat ovih reformi, 2015. godine skočila sa 91. na 59. mesto na listi po uslovima poslovanja ((Doing Business), što je čini jedinom zemljom u našem delu sveta koja je ostvarila tako veliku promenu pozicije.

Makroekonomska stabilizacija i reforme za poboljšanje konkurentnosti su dale rezultate: strane direktne investicije (FDI) u Srbiji zabeležile su rast od skoro 30 odsto u 2015. godini, ocenio je on.

"Porast stranih direktnih investicija u Srbiji je veći nego u bilo kojoj zemlji centralne i jugoistočne Evrope, što ukazuje da to nije samo posledica ekspanzivnih monetarnih politika globalnih igrača, već je i rezultat naših reformi", objasnio je premijer.

Otuda se, kako je naveo, zbog dvocifrenog rasta izvoza i investicija, predviđena negativna stopa rasta pretvorila u pozitivnu.