Analogija: Aleksandar Markov, profesor istorije – Samo nam znanje niko ne može oduzeti

Obrazovni sistem u Srbiji suočava se s ozbiljnim problemima – deo nastavnika štrajkuje, učenici i roditelji su zbunjeni, a škole funkcionišu u potpuno različitim režimima rada. Dok jedni rade skraćeno, drugi ne drže nastavu uopšte, a treći se bore između profesionalne etike i egzistencije.

Gost nove epizode podkasta Analogija je profesor istorije Aleksandar Markov, koji nam iz prve ruke prenosi šta se zapravo dešava u školama i zašto je prosveta u Srbiji stigla do tačke ključanja.

Zašto je došlo do štrajka

„Prosvetni radnici su imali jasno postavljene zahteve, ali suštinski oni nisu ispunjeni“, objašnjava Markov. „Godinama slušamo obećanja o povećanju plata i poboljšanju uslova rada, ali kada je došao trenutak da se to realizuje, postalo je jasno da se dogovor neće ispuniti. Nastavnici su se našli u situaciji da moraju da se bore za ono što im je već obećano.“

Sindikati su odlučili da pregovaraju sa državom, ali ishod pregovora je mnoge razočarao. „Prihvaćen je predlog koji možda jeste dobar početak, ali nije dovoljan za kraj štrajka. Sve se ponovo svelo na obećanja, a sindikati su izgubili poverenje članstva“, dodaje on.

Koliko škola zaista štrajkuje

Jedan od problema u ovoj situaciji je nedostatak tačnih podataka. „Zvanični brojevi koje iznosi Ministarstvo prosvete ne poklapaju se sa onim što vidimo na terenu“, ističe Markov. „Ako oni kažu da 94 odsto škola radi normalno, kako je onda moguće da u Beogradu imamo škole gde nastavnici uopšte ne drže časove?“

Markov daje i zanimljiv primer jedne od beogradskih gimnazija: „Učenici dolaze u školu, ali ne prisustvuju nastavi. Kada nastavnik koji drži čas uđe u učionicu, oni izlaze i prave buku u hodniku. U drugim školama, učenici jednostavno ne dolaze jer i oni bojkotuju nastavu. To pokazuje da situacija nije pod kontrolom.“

Šta kažu roditelji i učenici

Za razliku od ranijih godina, sada su i roditelji aktivno uključeni. „Godinama su nastavnici i roditelji bili na suprotnim stranama, ali sada su shvatili da imaju zajednički cilj – funkcionalno obrazovanje za svoju decu“, kaže Markov.

Roditelji su čak organizovali proteste ispred nekih škola u znak podrške nastavnicima. „Ovo je prvi put da se roditelji otvoreno svrstavaju uz nas. Oni vide da obrazovni sistem propada, da njihova deca nemaju adekvatne uslove za učenje i da se od njih očekuje da plaćaju privatne časove kako bi nadoknadili ono što škola ne pruža“, dodaje.

Jedna od roditeljskih dilema je i kako se nositi sa privatnim časovima. Autorka @analogija-podkast Ana Manojlović kaže da je na teži način shvatila potrebu za dodatnim privatnim časovima: „Ranije sam mislila da je plaćanje privatnih časova luksuz i razmaženost. Sada shvatam da postaje potreba. Šta drugo može roditelj da uradi kad vidi da njegovo dete ne dobija dovoljno znanja u školi?“

Markov potvrđuje da su privatni časovi postali norma: „Plaćam privatne časove svom detetu, ali ne zbog ocene, već zbog znanja. Ne verujem da će mu školski sistem pružiti dovoljno, pa mu omogućavam da razvije veštine koje će mu trebati, čak i ako to znači da će jednog dana otići iz zemlje.“

Kakve će biti posledice

Ovo nije prvi put da obrazovni sistem prolazi kroz krizne situacije. „Od bombardovanja 1999, preko protesta 2000, pa do pandemije i tragedije u Ribnikaru, naši učenici su stalno u vanrednim okolnostima. Stalno nešto prekida normalan nastavni proces“, podseća Markov.

Ono što sada zabrinjava je nedostatak dugoročnog rešenja. „Ako nastavimo ovako, doći ćemo do tačke kada više nećemo imati nastavnike. Već sada imamo škole koje ne mogu da pronađu profesore matematike i informatike. Ako ne učinimo nešto, školstvo će se uruštiti do kraja.“

Postoji li rešenje

Ključ problema nije samo u novcu. „Obrazovni sistem mora da prođe kroz ozbiljnu reformu, ali ne samo na papiru. Potrebna nam je manja administracija, bolja organizacija, bolji uslovi rada i jasna pravila. Umesto da smanjujemo obim posla nastavnicima, mi im namećemo sve više administrativnih obaveza, što ih dodatno demotiviše“, objašnjava Markov.

Za kraj, poručuje: „Ovo nije borba samo za plate nastavnika, ovo je borba za budućnost naše dece. Ako želimo kvalitetno obrazovanje, svi moramo da se uključimo – nastavnici, roditelji, učenici, pa čak i oni koji nisu direktno povezani sa školstvom. Jer društvo bez obrazovanja nema budućnost.“

Slušajte celu epizodu @analogija-podkast i saznajte šta se dešava u školama Srbije.