Pripremite se, oluje tek dolaze

Sećate li se vi gde ste bili za vreme superćelijske oluje koja je prošle godine pogodila Beograd? Dok je bežala sa bebom u kolicima da se skloni u obližnji ulaz sa ulice, profesorka Vimić je bila možda uplašena, ali ne i iznenađena. 

"Mi koji se bavimo klimatskim promenama, prosto smo očekivali da će biti takvih događaja. Superćelijske oluje su jedan ogroman oblak, užasno jak, koji se jako brzo kreće, hrani na svom putu energijom. Ovakve oluje nanese ogromnu štetu zbog jakih udara vetra. Padovine čak i ne moraju da budu značajne, ali ti udari vetra su izuzetno opasni. Živimo te promene i znalo se to pre 100 godina da će se desiti" , objašnjava profesorka.

I nije ova oluja prva koja je zadesila Srbiju. Bila je slična 2011, 2015. i sve su sve razornije.

Profesorka upozorava da ljudi moraju da shvate da je danas mnogo opasnije ostati na ulici kada se najavi oluja, nego kad smo bili mali: "Moramo da se sklanjamo i bežimo sa ulica kada dođe crveni alarm i kada dođe tako vreme. Opasna je i smena toplotnih talasa koji dostižu granice, u urbanim sredinama, rizične za zdravlje, čak i zdravog organizma. To su najveći problemi naših leta".

Važno je da razvijamo sistem upozorenja i najave, da budu svi  blagovremeno obavešteni o promenama i važno je da se prilagodimo, smatra Ana Vimić :

"Znači da ne bude, danas za dva sata sklanjaj se s ulice, nego dva dana ranije najaviti da postoji verovatnoća da taj dan, popodne, nećete biti u prilici da obavite ono što ste hteli pa da se bolje organizujete, da ne bude panično bežanje sa ulica".

S druge strane, moraju da se prilagode i zakonodavstva, uključe lokalne samouprave u sprovođenje akcionih planova prilagođavanju klimatskim promenama koji već postoje. Otpločavanje gradova, povećavanje zelenih površina, subvencije za jačanje i prilagođavanje infrastrukture mnogo toga je ispred nas i mora da se radi, da ne bismo sanirali posledice, nego da bismo preventivno delovali.

"Znači, nama sad sve ide ekstremnije vreme do sredine 21. veka. Nakon toga će se možda ublažiti porast, ako globalno se sprovedu akcije uređene Pariskim sporazumom", kaže profesorka Vimić i dodaje:

"Za nekoliko decenija, recimo 20 godina, ulazimo u jedan kritičan period, gde ćete u urbanim sredinama imati situaciju da temperature unutar urbanog toplotnog ostrava mogu da dostignu vrednosti koja je kritična za svaki ljudski organizam".

Svaki stepen porasta temperature je osetan, jer se beton u gradu dodatno zagreva i toplotu emituje u već zagrejan vazduh, pa profesorka Vimić veruje da će za dvadesetak godina život u gradu biti aktivniji noću: 

"Prosto u toku dana, ako se ovako nastavi, nećemo moći normalno da se funkcioniše. Ne možete sačekati semafor leti po tim vrućinama. Treba stajati na suncu beskonačno i da čekate da se promeni u zeleno. To je stvarno na određenim lokacijama već katastrofa. Izvesno je i uvođenje dvokratnog radnog vremena, prilagođavanje i zaštita svih terenskih radnika uslovima rada".

Šta možemo da uradimo?

Postoji nešto što se zove – klimatske parnice. To su tužbe koje grupe građana pokreću protiv svoje države, da nije dovoljno ambiciozna u svojim ciljevima dekarbonizacije ili čak tuže velike kompanije, koje su najveći emiteri u svetu, da su prouzrokovali promene koje su njima ugrozile život.

"U Švajcarskoj skoro su dobili parnicu da im je ugrožen život,  jer se njihova država ne zalaže dovoljno da ublaži klimatske promene. Sad mladi po svetu tuže masovno ne samo svoju državu, nego i kompanije i dobijaju velike odštete.“

"Imate i primer farmera iz Perua, koji živi pored glacijalnog jezera. Glacijalno jezero nastaje otapanjem lednika, glečera i došlo je do ubrzanog topljenja lednika, što znači da njima nivo jezera raste i krene da im plavi i nanosi im štete i predviđa se da će još rasti i nanositi još veće štete. Oni su tužili nemačku kompaniju koja je najveći proizvodjač energije u Nemačkoj i koja doprinosi sa 0,45% globalnim emisijama efektu staklene bašte. Advokati su dokazali da oni doprinose sa 0,45%, izračunali štetu i rekli okej, ovi moraju da plate 0,45% te štete. I onda su ovi dobili 20.000 evra".

Profesorka dodaje da je ovo veliki presedan, da pojedinačni iznos nije veliki, ali da bi u zbiru mnogo sličnih pojedinačnih i te kako moglo da utiče na rad velikih zagađivača.

"To je alat u rukama običnog čoveka, da se udruže i da krenu aktivno, i ja verujem da ima i advokatskih kuća koje imaju interes to da rade. Uzmu procenat od presude, pa pijedince ne koštaju ni procesi", ističe profesorka.

Profesorka Vimić veruje da će u bliskoj budućnosti život biti daleko prijatniji na planinama višim od 700 metara nadmorske visine. Upozorava da su promene tu, da će biti sve neprijatnije živeti u gradovima i da svi moramo da se angažujemo da našoj deci olakšamo život i opstanak.