Koliko smo blizu univerzalnoj vakcini protiv kovida

Pojavljivanje novih mutiranih verzija virusa u protekloj godini stvorilo je potrebu za različitim tehnologijama koje bi mogle da obezbede jaču i širu imunu reakciju. Mnoge farmaceutske kompanije najavile su razvijanje novih vakcina koje će pružiti "sveobuhvatniju" zaštitu. Evropska agencija za lekove nedavno je objavila da će vakcine, prilagođene za određene varijante koronavirusa poput omikrona, biti odobrene verovatno do septembra.

"To je ohrabrujuća vest, s obzirom na to da još traju istraživanja i da ima još mnogo toga što o kovidu 19 ne znamo", kaže dr Ljiljana Sofronić Milosavljević iz Instituta za primenu nuklearne energije.

Ljiljana u razgovoru za "Magazin na prvom", Radio Beograda 1, podseća da nikad brže nisu napravljene vakcine i sprovedene mere javnog zdravlja.

Odnedavno su dostupni i novi lekovi koji sprečavaju umnožavanje virusa. Pokrenuta je druga generacija vakcina i one sada sadrže informacije o novim sojevima. Zato nije nerealno pretpostaviti da se već uveliko radi na pravljenju univerzalnog cepiva koje bi bilo delotvorno poput sezonske vakcine protiv gripa.

Dr Sofronić Milosavljević očekuje da bi to moglo biti za oko dve godine, jer se sad ulaže manje novca, a i manje je dobrovoljaca za testiranje. I pored toga, to bi bio rekordan rok za stizanje do vakcine protiv koronavirusa.

U međuvremenu, kao rezultat preliminarnih studija, testiraju se proteinske vakcine. One bi trebalo da podstaknu razvoj antitela koja ciljaju proteinske šiljke i na taj način onemogućavaju replikaciju virusa. Zasada se uspelo u tome da se manjom dozom brže stimuliše imuni odgovor.

Što se tiče vakcine najavljene za jesen, nju bi svakako trebalo da prime oni koji nisu vakcinisani, oni koji su rano preležali koronu i hronični bolesnici. Mnogo ljudi je preležalo omikron soj, a oni koji su vakcinisani buster dozom imaju solidan imuni dogovor. Ukoliko ne bude novih mutacija, moglo bi se reći da je stepen kolektivnog imuniteta dosta visok, smatra sagovornica Radio Beograda.

U toku je studija koju vodi Medicinski fakultet, a u kojoj pored "Batuta" učestvuje i Institut za primenu nuklearne energije (INEP). Cilj je da se ispita i humoralni i ćelijski odgovor na više vrsta vakcina i na njihovu kombinaciju.

Ispitanici koji se uključe u studiju biće praćeni godinu dana, bilo da su dobili prvu ili treću dozu. Pratiće se koliki im je nivo antitela, ali i kakav je njihov kvalitet.

Dr Ljiljana Sofronić Milosavljević poziva sve one koji se nisu vakcinisali ili nisu primili buster dozu, da to učine, jer će kroz ovu studiju moći besplatno i kontinuirano da prate svoj imunski odgovor, odnosno količinu antitela.