Mladi zbog korone žive virtuelne živote

Pandemija je najviše uticala na obrazovanje i socijalnu interakciju sa vršnjacima. Zabeležen je i pad motivacije za učenje, posebno tokom vanrednog stanja.

Mila Tucović, dečija psihološkinja u Gimnaziji "Sveti Sava" u Beogradu, kaže da je razlika između prošle i ove godine što se drastično vidi porast depresija, porast anksioznosti, priča se sve više i o tim suicidalnim idejama i namerama.

"Mi to u školi primećujemo. Veliki pad motivacije i ono što možda nije toliko za gimnazije karakteristično, ali jeste za srednje stručne škole nemogućnost da iskontrolišete da li su deca onlajn, da li su u školi, kako se to pravda", ističe Tucovićeva.

Prilagođavanje na onlajn nastavu je trajalo dugo, a mladi iz posebno ranjivih grupa, zbog nedostatka prostora za učenje, digitalnih veština i tehnologija neophodnih za praćenje onlajn nastave, nisu bili u mogućnosti da isprate novonastalu situaciju.

Nastavnica sociologije u Gimnaziji "Sveti Sava" u Beogradu Slađana Isailović naglašava da je škola jedan živ organizam, deca se u školi druže, razmenjuju iskustva, imaju međusobnu podršku, imaju podršku nastavnika.

"Ispred ekrana kada su sami, to je nešto sasvim drugačije. Mislim da je njima to znatno značajniji problem nego sama nastava i metode, jer oni imaju želju da se druže i želju da dele jedni sa drugima trenutnu situaciju", objašnjava Isailovićeva.

U školama ističu da je najvažnija podrška porodice, da bi škole trebale da imaju mnogo bolju saradnju sa centrima za socijalni rad, a pre svega institucijama za mentalno zdravlje.

Više od 90 odsto mladih kaže da slobodno vreme uglavnom provodi na internetu, a kada se tome pridoda onlajn nastava i ograničena mogućnost druženja uživo, čini se da mladi žive virtuelne živote. A zagrljaj, prirodu, lični kontakt i jednu mladost, ništa ne može da zameni, poručuju psiholozi.