Zvono za prvi čas oglasiće se 1. septembra – od čega zavisi koliko će školarci sedeti u klupama

Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek rekao je, gostujući u emisiji Oko RTS-a, da je epidemijska situacija zabrinjavajuća, ali da ga raduje da smo uspeli da deca krenu 1. septembra u škole, kao i da imamo i više vakcinisanih.

"Teško je licitirati koliko će to trajati, ali se nadam i borićemo se da to traje što duže", rekao je Đerlek.

Doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta "Batut" navodi da je model organizacije nastave u školama definisan na osnovu nekoliko kriterijuma, a jedan je epidemiološka situacija koja se svakodnevno procenjuje.

"Posebna radna grupa već godinu i po dana ima određenu dinamiku rada, a procena primene svih mera u školama se sprovodi u organizaciji samih škola i lokalnih samouprava. Proverava se broj inficirane dece, da li u pojedinim školama ima klastera, da li su usmerena da prate nastavu onlajn i da budu lečena, i prati se da li su sve mere primenjene u školama", navodi Jovanovićeva.

Na pitanje šta mora da se desi da bi đaci prešli na drugi model nastave, napominje da "ako dve osobe u jednom odeljenju budu pozitivne, onda je to znak da celo odeljenje treba da pređe na onlajn nastavu u narednih 10 dana".

"Ako je jedno dete pozitivno prilikom pohađanja nastave, onda se nekoliko kontakata oko deteta isključuje, ostala deca nose maske i nastavljaju regularno nastavu. Maske se nose prilikom ulaska u školu, dolaska do klupe, ako ne odgovaraju i ne razgovaraju, sede u klupama onda se te maske skidaju. Vakcinisani profesori ne nose masku, a nevakcinisani nose", ističe Jovanovićeva.

Vakcinisano 52 odsto prosvetnih radnika 

Đerlek napominje da je do sada vakcinisano oko 52 odsto prosvetnih radnika.

"To nije zadovoljavajući procenat, što može da bude problem, jer ih ima sa komorbiditetom, a još je opasnije ako se prenese virus na školarce", kaže Đerlek. Na pitanje da li se razmišlja o obaveznoj vakcinaciji prosvetnih radnika, navodi da bi trebalo da svi budemo odgovorni i da se vakcinišemo, bez obzira na profesiju.

Jovanovićeva napominje da ako se analizira celokupan broj vakcinisanih, u pojedinim opštinama imamo i 70 odsto vakcinisanih od ukupnog broja imunizovanih, a 5.100 vakcinisane dece.

"Treba apelovati na roditelje da promene stav, da se u cilju zaštite dece vakcinišu, jer je osnovna poruka u porodici", ističe Jovanovićeva.

Mirsad Đerlek navodi da je delta soj takav da traži nevakcinisane, a to su uglavnom mladi i deca. "Negde oko 0,3 do jedan odsto vakcinisanih je đaka, a profesora mnogo više", dodaje Đerlek.

Jovanovićeva napominje da postoji skrining kad je u pitanju telesna temperatura u vrtićima.

"Ostale preporuke koje se odnose na dezinfekciju ruku, higijena, provetravanje... Tokom leta je bilo spajanja grupa, sada se situacija menja, tako da će sve preporuke biti u primeni", navodi Jovanovićeva.

Tiodorović: Zabrinjavajuće u Preševu

Profesor dr Branislav Tiodorović kaže za RTS da Vranje nije toliko zabrinjavajuće, da u Vranju imamo povećanje kod školske i predškolske dece, ali da nije zabrinjavajuće.

Preševo je, napominje, zabrinjavajuće, a tamo i kod odraslih sedam do osam puta imamo više obolelih, smeštenih i u hospitale, pa i smrtnih ishoda.

"To je posledica očigledne situacije da se radi o velikim svadbama, ogromnom broju ljudi koji ne poštuju mere. Postoji i veliki problem funkcionisanja sistema. Zato moramo selektivno, ona tri modela, mora da deluje tako kao što je predviđeno. Ako zavodi i instituti za javno zdravlje budu radili svoj deo posla, dnevnu ocenu, možemo reći da škola funkcioniše regularno. Deci je potrebno da budu zajedno i da funkcionišu na najbolji način. Ali, ne može biti isto organizovan proces obrazovanja u Preševu ili tamo gde je 70 obuhvat vakcinisanih", navodi Tiodorović.

Prema njegovim rečima, sigurno će prvog dana svi đaci poći normalno u školu i da će prvi časovi biti 45 minuta.

"Do samog početka je važno da instituti i zavodi ocene situaciju. Pred nama je važan period procene i ocene epidemiološke situacije. Ali, sigurno ćemo tog prvog dana morati da vidimo šta i kako funkcioniše. Ovaj program daje velika ovlašćenja i zaduženja lokalnoj samoupravi, jer ona najbolje poznaje situaciju. Ovaj mladi svet od 15 do 35-40 godina, čine u ukupnom broju pozitivnih 63,2 odsto. To govori jasno da posebno obraćamo pažnju na srednje škole i moramo se pripremiti za studente.

"Možda je poslednji trenutak da se poveća vakcinacija" 

Kaže da je UKC u Nišu pripremio program kada će i pod kojim uslovima morati da pripremi deo kapaciteta.

"Postoji veliko iskustvo, ekipe, pripremili su se za tako nešto. Ako bude ovako išlo, to će vrlo brzo biti organizovano. Kovid bolnice će pre svega primati obolele, ali će i Niš biti spreman. Moramo biti spremni i za dalje skokove, a to se neće smiriti još 15-ak dana", dodaje Tiodorović.

Kaže da se broj vakcinisanih na jugu blago povećava.

"Nema osim vakcinacije načina. Blago je počeo da raste broj obuhvata i u Nišu i u drugim gradovima. Važno je da preporučimo školskom uzrastu od 12 do 18 godina da se i oni vakcinišu, uz preporuku pedijatra. Moramo biti svesni situacije, tu nas čeka mnogo posla. Možda je ovo poslednji trenutak da povećamo vakcinaciju", navodi dr Tiodorović.

U Tutinu vakcinisano 17 odsto građana 

Đerlek napominje da sutra ujutru ide za Novi Pazar i Tutin zbog pogoršanja situacije. Žele da razgovaraju, dodaje, sa direktorima medicinskih ustanova, predsednicima opština i direktorima škola.

"Samo ćemo razgovarati. U Tutinu imamo 17 posto, u Novom Pazaru 25 posto i u Lajkovcu 28 odsto vakcinisanih, to su tri grada na začelju. Odgovori o tome zašto se nisu vakcinisali nemaju veze sa realnošću, da se radi o čipovanju i nekom zaprašivanju. Koristimo imunologe i epidemiologe koji drže tribine gde se kaže da je u 21. veku izgubiti život, a imati vakcinu, nedopustivo. Svakodnevno se razgovara. Mislim da će na sledećoj sednici Kriznog štaba biti ovo o čemu govorimo.

Jovanovićeva dodaje da je veoma važno razgovarati sa učenicima i roditeljima, raditi u zajednici i promovisati zaštitne efekte vakcine.

"Što više ljudi treba da bude motivisano za vakcinaciju. Nezavisno od toga, mi smo videli da je uloga svakog sektora od velikog značaja", ističe Jovanovićeva.

Vakcinisano 66 odsto zdravstvenih radnika 

Do sada je vakcinisano 66 odsto medicinskih radnika. Direktor KBC Zemun Dragoš Stojanović rekao je da su već nekoliko dana zaposleni u toj instituciji krenuli po treću dozu vakcine.

"Za danas i sutra je organizovano oko 200 zaposlenih za vakcinaciju. To je jedan dobar pokazatelj da je napravljen jedan dobar efekat. Mislim da se svest ljudi malo promenila. To nije dovoljno, mislim da i dalje moramo da radimo na motivaciji", kaže Stojanović.

Navodi da svakog petka prave presek stanja obolelih i vakcinisanih.

"Prošlog petka je bilo 450 obolelih i 710 vakcinisanih. Mi kao kolektiv preduzeli smo izvesne mere. Svima onima koji su se vakcinisali i koji će se vakcinisati odobrili smo po dva slobodna dana. Sve je bolje nego da ponovo uđemo u kovid sistem. Vidimo da postoje efekti i u ukupnoj vakcinaciji. Očekujemo da nam i ljudi dođu sa godišnjih odmora. Sam ovaj akt da su ljudi krenuli sa trećom dozom mnogo znači", ističe Stojanović.

Napominje da vakcinacija nema alternativu.

"O merama za nevakcinisane još nismo razmišljali, jer nam zaposleni još nisu došli sa odmora. Moramo da prihvatimo sve principe i stavove koji se sprovode u svetu", dodaje Stojanović.

"Mere su samo pomoćno sredstvo" 

Prema rečima dr Đerleka, mora se položiti i drugi ispit.

"Procenat vakcinisanih je nedopustiv. Nadam se da će moje kolege shvatiti da mi zdravstveni radnici moramo biti primer. Rešenje je da takvi radnici ne mogu raditi s pacijentima, jer je nedopustivo da takav radnik zarazi pacijente", podvlači Đerlek.

Na pitanje koliko smo blizu uvođenja kovid propusnica, dr Verica Jovanović navodi da je jedna propusnica situacija u vezi s vakcinacijom.

"Najveći cilj ovog društva je da povećamo obuhvat imunizacije. Zdravstvene propusnice štite nevakcinisane od samog širenja bolesti. Nama je najveći cilj da objasnimo da je vakcinacija lek. Očekujem da će procenat nevakcinisanog stanovništva biti tako mali da ćemo svi biti zaštićeni", kaže Jovanovićeva.

Đerlek dodaje da su mere samo pomoćno sredstvo da dođemo do kolektivnog imuniteta.

"Bez vakcinacije nećemo moći da se vratimo normalnom životu. Ne očekujem neke drastičnije mere, očekujem veći procenat vakcinacije", zaključuje Đerlek.