Stotine lica korone, stručnjaci razrešavaju najčešće dileme građana

Od zaraženosti bez simptoma, do ozbiljnih stanja i komplikovanih posledica - kovid 19 pokazao je da ima na stotine lica. Da li bržom imunizacijom protv korone, možemo da sprečimo i neke druge bolesti?

Kardiolog, predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije profesor Petar Seferović kaže da živimo u teškom vremenu, u nekoliko epidemija.

"Jedna od tih epidemija je epidemija kardiovaskularnih bolesti, srčane insufincijenscije, i na sve to čovečanstvo se suočava sa jendom od najvećih pretnji ikada a to je korona, za koju danas znamo da nije samo plućno, već, sistemsko, zapaljensko, i bolest kardivaskluranog sistema. Vrlo je važno da razumemo da imamo odličnu preventivu protiv oštćenja srčanog mišića izazvanog koronom, a to je vakcinacija", naveo je Seferović.

Prema njegovim rečima, moramo da shvatimo da su mogućnosti koje vakcinacija pruža, za nastavljanje profesonalnog, porodičnog života, neizmerne.

"Nemojte da gledate koju vakcinu primate, vakcinišite se što pre, vaši najbliži neka se vakcinišu, i potrudite se da budete sigurni da dobijete revakcinu. Dakle, jednostavno ali direktno, vakcinišite se", poručio je profesor Seferović.

Na osnovu istraživanja i ispitivanja, vakcina je preporučena i trudnicama? Da li će tako biti zaštićenije i bebe kada dođu na svet?

Ginekolog prof. dr Mima Fazlagić rekla je da je prvo izgledalo da trudnice nisu ugrožene, ali javljaju se novi sojevi, nove mutacije, trudnice jesu ugrožene, kao i drugo stanovništvo, a možda su i ranjivije, i zaslužuju veću i pažnju i brigu od drugih.

Dodaje da je vakcina "Fajzer" preporučena od SZO, od Američkog udruženja ginekologa, od Kriznog štaba, ona je bezbedna za trudnice od početka trudnoće do kraja.

"Za trudnice je važno da znaju da se vakcinišu, onda stvaraju antitela koja se prenose kroz posteljicu i na taj način štite i bebu, beba nije ugrožena dok je u majci dok je u materici i do porođaja, odmah posle porođaja beba se može lako zaraziti, a sada vidimo da ima sve težih i težih slučajeva korone i kod novorođenčadi", navela je doktorka Fazlagić.

U kovid bolnicama u Srbiji trenutno je oko 3.000 pacijenata, a bilo ih je i više od osam hiljada. Oni koji su o njima brinuli u crvenoj zoni o važnosti vakcinacije nemaju dilemu.

Gordana Dragošev, glavna medicinska sestra u Kovid bolnici u Kruševcu kaže da su zahvaljujući vakcinaciji pred nama mnogo bolji dani, zdraviji dani, i sve one nade koje polažu zdravstveni radnici, da će zaista korona doba prestati, ali to  će se desiti isključivo vakcinacijom.

"Ne postoji drugi način nažalost. Uložili smo sve napore 430 dana, znanja, lekove, aparaturom, nismo uspeli da se izborimo, i kada jesmo pacijneti prođu sa jako teškim kliničkim slikama, i određenim jako teškim situacijiama sa kojima smo se suočavali. Da ne bi to doživljavali i građani a i mi, vakcinacija je jedini spas za situaciju u kojoj se nalazimo", navodi Dragošev.

A kada bi trebalo da se vakcinišete ukoliko ste u terapiji naprimer imali antibiotike? I da li probiotici ubrzavaju stvaranje imuniteta?

Antibiotici se uzimaju između ostalog zato što je imuni sistem oslabio, rekao je prof. dr Miodrag Krstić, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije i dodao da je potrebno neko vreme da se ljudi vrate u normalu posle uzimanja antibiotika, dakle jedno mesec dana bi trebalo da bude razumna granica.

"Što se tiče probiotika, za sada ne postoje konzistenti svetski stavovi da li oni dižu efikasnost vakcine ili ne dižu, i u rutinskim preporukama se ne preporučuje da se uzimaju pre vakcinacije", naveo je Krstić.

Kaže da se nakon vakcinacije primirio nekoliko dana, nije bio fizki aktivam nije uzimao alkoholna pića, jeo je blažu hranu, i to bi mogao da bude savet za sve.

Za sve one koji vežbaju, evo i odgovora na pitanje - da li posle vakcine treba odmah otići u teratanu, na vožnju bicikla, trčanje?

"Preporuka je da dan dva nakon vakcinacije trebalo bi izbegavati fizičku aktivnost, i tu pauzu treba produžiti ukoliko osećamo neku reakciju na vakcinu u vidu blage temperature, malaskalosti ili bola u ruci", kaže Nemanja Armuš, profesor fizičkog vaspitanja.

Međutim, dodaje, oni koji redovno vežbaju, pokazalo je istraživanje Unierziteta u Glazgovu, čak imaju do 50 odsto veće šanse da razviju antitela, od onih koji ne vežbaju.

"Osobe koje vežbaju pet puta nedeljno po 30 minuta imaju snažniji imunitet, snažniji organizam da se bori protiv svih hroničnih bolesti, pa i virusnih infekcija", zaključio je.