Vaskularne intervencije ne mogu da čekaju – kako su lekari pomagali vaskularnim bolesnicima tokom pandemije

Profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije zahvalio se medicinskom i nemedicinskom osoblju koji riziku izlažu svoje zdravlje kako bi pomogli pacijentima koji su oboleli od kovida 19.

Napomenuo je da intervencije kod kardiovaskularnih pacijenata ne mogu da čekaju i da su dežurne ekipe u noći za nama imale dva hitna slučaja akutne ishemije nogu, odnosno začepljenje krvnih sudova, dok je prethodna ekipa imala jedan slučaj rupturirane aneurizme trbušne aorte, dva slučaja početnog šloga i jednu povredu lakatne aorte.

"Mi smo od marta zbrinjavali takozvane neodložne vaskularne bolesnike koji imaju takvu uznapredovalu hroničnu vaskularnu bolest da njihov tretman ne trpi nikakva odlaganja jer je skopčan sa velikim posledicama. Recimo, suženje karotidnih arterija veća od 85 odsto, ako se ne tretira, dovešće vrlo brzo do šloga", upozorio je profesor Davidović, tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.

Naveo je i da će pacijent, ukoliko ima gangrenu nogu, bez intervencije brzo izgubiti nogu, a da odlaganje ne trpe ni grudne i trbušne aorte koje mogu da puknu.

Profesor Davidović je naveo da pri zbrinjavanju pacijenata i sprovođenju intervencija postoje dva protokola - za one za koje se zna da nisu zaraženi koronavirusom i pacijente kod kojih postoji sumnja ili je potvrđena infekcija.

"Takvi bolesnici se posle stabilizacije prevode u neku od kovid bolnica i ja želim da iskoristim priliku da zahvalim rukovodiocima svih beogradskih kliničko-bolničkih centara koji su promptno primali takve bolesnike i nama omogućavali da, koliko god je to nemoguće, nesmetano radimo", istakao je Lazar Davidović.

Naglasio je da su operacije pacijenata koji su zaraženi koronavirusom pod skafanderima dodatna opterećujuća okolnost, ali da drugog izbora nema.

Profesor Davidović je naveo da misli da će, kada se u januaru bude napravila analiza rada u 2020. godini, konstatovati da je klinika radila na 70 odsto uobičajenog godišnjeg nivoa i da samo do 40 odsto vaskularnih bolesnika dozvoljava odlaganja.

Istakao je da su od proleća u kovid bolnicama stalno angažovani i anesteziolozi, anestetičari i medicinske sestre iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS i da su u novoj bolnici u Batajnici tri anesteziologa, četiri anestetičara i pet medicinskih sestara sa te klinike.

"Ako imamo u vidu da je ukupan broj zaposlenih na našoj klinici 185, onda je to itekako značajan broj", naveo je profesor Davidović.

Govoreći o vakcinisanju protiv koronavirusa, Lazar Davidović je naveo da jedva čeka da se vakciniše i da će to učiniti čim bude došao na red. Naglasio je da je vakcinacija u Srbiji počela sa samo par nedelja zakašnjenja u odnosu na najrazvijenije zemlje sveta, a da je počela pre vakcinacije u državama EU.

"Mislim da je to više nego pohvalno za one koji su nam to omogućili. Štaviše, na raspolaganju ćemo imati bar dve vakcine, što je opet privilegija samo najbogatijih", istakao je Davidović.

Od početka pandemije, naveo je profesor Davidović, 45 zaposlenih na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju je bilo zaraženo koronavirusom, a da je trenutno njih 25 na kućnom lečenju i da niko nije u bolnici.

Kako je naveo, tokom predstojećih praznika je potrebno biti još umereniji i odmereniji i kada je u pitanju hrana i kada je u pitanju piće.

"Ponovio bih ono što su prethodnih meseci ponavljali oni koji su kompetentniji od mene - izbegavajmo fizičke kontakte, držimo fizičku, ne socijalnu, distancu, nosimo maske. Time ćemo štititi sebe i sve oko sebe", poručio je profesor Davidović.

Istakao je da su virusne i bakterijske bolesti sasvim neopravdano potisnute prethodnih decenija i da smo dobili opomenu koja je u potpunosti izmenila naš način života.

"Mislim da iz ovoga trebamo izvući mnogo zaključaka i pokušati reorganizovati naš suviše brzi način života", naglasio je Davidović.

Ocenio je da je period za nama pokazao kakvi su entuzijasti zdravstveni radnici, bez obzira da li su to tehničari, spremači ili doktori.