Svaki četvrti zaraženi ima između 30 i 39 godina

Zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević rekla je na konferenciji za novinare da je najveći broj hospitalizovanih starosti od 30 do 39 godina, i to u periodu od 14. juna do 14. jula.

"Svaka četvrta osoba pripada ovoj uzrasnoj grupi – 24,14 odsto. Zatim od 40 do 49 godina, svaka peta osoba – 20 odsto. A 20 odsto su i osobe od 20 do 29 godina", navela je zamenica direktora "Batuta".

Šezdeset pet odsto hospitalizovanih je od 20 do 49 godina, kaže Darija Kisić Tepavčević dodajući da je sada primetna daleko viša stopa hospitalizacije kod mladog stanovništva.

To je rezultat, kako kaže, njihove veće eksponiranosti virusu.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković ukazuje da se prosek godina obolelih pomera ka osobama mlađe životne dobi, koji, kaže, manje poštuju mere i više se kreću.

Smatra i da su protesti u Novom Sadu verovatno doprineli porastu broja obolelih ove nedelje.

"Registrujemo dnevno više od 80 pozitivnih, prošle nedelje to je bilo između 50 i 60, što jasno govori da ono što se događalo pre 7 do 10 dana nepovoljno deluje. Vidimo da su to osobe mlađe životne dobi. Nadalje se bojimo toga što su te mlađe osobe ostvarile kontakte i sa starijima, roditeljima, bakama, dekama. Zato se bojimo da će to povećati broj obolelih starijih", navodi Gojković.

Darija Kisić Tepavčević dodaje da je slična situacija i u Beogradu.

"Niko ne može da dâ pouzdanu informaciju da li je to direktno povezano sa nekim događajem, ali tada je važila zabrana okupljanja, kafići su radili do 23 sata, sa baštom, ali svaki boravak bez maski je bio potencijalno mesto zaražavanja", navodi zamenica direktora "Batuta". 

Pobeda samo ako se svi pridržavamo mera 

Darija Kisić Tepavčević navodi da su maske u zatvorenom prostoru obavezne, a na nivou preporuke su na otvorenom prostoru, osim ako ne može da se obezbedi razdaljina od metar i po.

"Bitno je razjasniti da se to ne odnosi na osobe koje se nalaze u svakodnevnom porodičnom kontaktu. To jesu izuzeci. Što se tiče starosne granice, ne postoji nijedan uzrast, ne samo kod nas nego i u svetu, koji je bezbedan, svi koji nemamo imunitet a izlažemo se – osetljivi smo", naglasila je zamenica direktora "Batuta".

Isti principi zaštite se, kaže, primenjuju i kod najmlađih.

"Preporučuje se da roditelji dece koja su najmlađa da ih ne dovode u situacije da budu pod povećanim rizikom, da ne idu s njima na mesta gde su redovi. Svaka mehanička zaštita i platnena maska jesu zaštita, ali ne 100 odsto. Ne smemo dovoditi sebe u situacije da možemo da se razbolimo", naglašava Darija Kisić Tepavčević.

Ističe da preventivne mere imaju smisla samo ako ih se svi pridržavaju.

"Svaki pojedinac mora da se ponaša odgovorno. Ovaj virus zahteva našu ćeliju da bi opstao i razmnožavao se, a ako uđe u našu ćeliju, više nema veze kakvi su spoljašnji uslovi, on se razmnožava", naglašava zamenica direktora "Batuta".

Kada je reč o terapijama za kovid 19, kaže da je u toku osma revizija protokola i da ih prave ekipe kliničara, infektologa i imunologa.

"Budite uvereni da u svakom mogućem momentu svi naši pacijenti dobijaju najbolju moguću terapiju. Ni protiv jednog virusa ne postoji kauzalna terapija kao za bakterije, već se daje ono što je najbolje moguće", napominje Darija Kisić Tepavčević.

Prioritet je testiranje osoba sa simptomima 

Govoreći o testiranju na koronavirus, zamenica direktora "Batuta" kaže da je bilo zastoja sa izdavanjem rezultata "i više nego što treba da bude".

Kao jedan od razloga navodi i veliku zainteresovanost građana i mogućnost da se testiranje uradi na lični zahtev.

Mnogi su to, navodi, radili bez osnova: "Bilo je ljudi koji su želeli više puta nedeljno da se testiraju."

"Znamo da je povećan broj zahteva za testovima i zbog putovanja, tako da to jeste razumljivo i svima jasno", rekla je zamenica direktora "Batuta", ističući da su prioritet testiranje osoba koje imaju simptome i kliničke indikacije.

"Testiraju se osobe nakon pregleda u kovid ambulantama, nije svaki simptom respiratorne infekcije kovid. Osobe koje se smeštaju u kolektivne smeštaje, gerontološke, ali i serološki IGM pozitivni se testiraju. Nijedan od ovih testova nije sam po sebi 100 odsto. Postoje osobe sa tipičnim simptomima, ali negativne", istakla je Darija Kisić Tepavčević.

Napominje da lekari ne leče test, već pacijenta.

"Dobiće nivo zaštite koji je potreban. Ne radi se svima pi-si-ar test jer to nije moguće", rekla je zamenica direktora "Batuta" dodajući da u ukupna testiranja ulaze i testiranja na lični zahtev, koja, kaže, nisu uvek racionalna, i prave manji procenat pozitivnosti.

Svi pacijenti sa kliničkom slikom kovida su hospitalizovani, dodaje Kisić Tepavčevićeva navodeći da pacijenti sa lakšom formom bolesti ostaju u kućnoj izolaciji.

Navodi da su se redovi ispred "Torlaka" stvorili najviše zbog ljudi koji žele da putuju.

"Za sve koji su danas čekali, određeni su termini. Samo danas oko 250 zahteva za Torlak. Sama činjenica da je neko uplatio 6.000 za testiranje ne znači automatski da će biti testiran istog dana, jer su pacijenti sa simptomima prioritet", ponavlja zamenica direktora "Batuta".

Gojković: Zdravstveni sistem na prekretnici

Zoran Gojković ukazuje da je "zdravstveni sitem Srbije blago rečeno prenapregnut".

"On je mnogo više od toga, kapaciteti su popunjeni skoro do maksimuma. Iz dana u dan pokušavamo i uspevamo da dodatnim kapacitetima odnosno otvaranjem novih delova bolnica primimo sve pacijente koji su zaraženi, ali morate shvatiti svi da tome ima kraja, i ne možemo iz dana u dan otvarati nova odeljenja, praviti bolnice za jedan dan", ukazuje pokrajinski sekretar za zdravstvo.

Navodi da smo sada na prekretnici za zdravstveni sistem Republike Srbije.

"Niko nema toliko lekara koji mogu u kontinuitetu da rade kao što rade naši lekari, evo sad već peti mesec, opterećeni do maksimuma, i oni su ljudi, imaju i svoje strahove. Ovo su izuzetno teški pacijenti, njima treba 24-časovni nadzor, a leka još nema. I zato po ko zna koji put, obraćamo se u ime svih lekara, moramo svi pomoći da bi vam zdravstveni sistem Srbije pomogao", rekao je Gojković.

Dodaje da su kapaciteti na izmaku, ali da ih ima još i navodi da "ne možemo da otvaramo dodatne kapacitete".

"Možemo otvarati hiljadu arena i sajmova, ali tu više nema ko da leči. Jedina šansa nam je preventiva, prevencija, da maksimalno poštujemo šta struka traži i za 7 do 10 dana bi ovaj uzlazni front, odnosno linija, počeo da pada. Molimo vas da shvatite koliko je situacija ozbiljna", kaže Gojković. 

O vakcini 

Gojković navodi da "nije javna tajna da više zemalja radi na vakcini" i dodaje da Srbija aktivno sarađuje sa svim zemljama koje rade na tome i traže lek.

"Imamo kontakte i sa engleskim firmama, odnosno kolegama u Velikoj Britaniji, i u Americi, Rusiji, Kini. Važno je stati prvi u red. Nadamo se da ćemo uspeti da budemo jedna od zemalja koje će među prvima uspeti da reše ovaj problem s vakcinom, ako je bude u narednom vremenskom periodu", kaže pokrajinski sekretar za zdravstvo.

Sve su to još potencijalne vakcine, nalaze se u različitim fazama, dodaje zamenica direktora "Batuta".

"Imamo intenzivnu komunikaciju sa različitim kućama koje proizvode vakcinu, jer u momentu kad se pronađe i kad prođe sve nivoe istraživanja, biće sigurno velika potražnja, zato smo od samog početka uključeni u ovakvu vrstu istraživanja. Neće se primenjivati dok ne bude ispunjavala sve kriterijume bezbednosti i najveće moguće efikasnosti", kaže Darija Kisić Tepavčević.