Sars je opasniji, ali je kovid podmukliji

Ideju da okupi kolege iz regiona na jednom mestu na internetu dr Ivana Prokić dobila je tokom diskusija sa njima na Erazmus projektu. Tako je nastao portal kojem trenutno doprinosi 75 naučnika.

"Radimo na dva fronta, jedan je okrenut generalnoj populaciji, napisan jednostavnim jezikom, kao na primer sumiranje naučnih radova ili pisanje o određenoj temi nakon pregleda trenutne literature, a drugi je namenjen doktorima odnosno profesionalcima, u šta spadaju pregledi i preporuke protokola za različite medicinske grane", kaže dr Ivana Prokić.

Kako funkcioniše sajt?

Imamo razvijen sistem u kome jedna osoba stručna na datu temu piše tekst na engleskom isključivo na osnovu pregleda objavljene naučne literature, druge dve osobe moraju da pregledaju i slože se sa tom verzijom, jedna osoba proverava jezik i onda tri osobe prevode na srpsko-hrvatsko-bosansko-crnogorski, makedonski i albanski jezik.

Nakon toga, sve prolazi još jednu pravopisnu kontrolu i objavljuje se na sajtu, koji će biti dostupan na četiri jezika.

Pored ljudi koji dnevno rade (u svoje slobodno vreme) na pravljenju ovakvog sadržaja, u timu imamo i profesore i druge eksperte koje kontaktiramo u slučaju da se njihova specifična ekspertiza zahteva za određenu temu.

Odgovaramo na zahteve koje dobijamo od čitalaca da obradimo neku temu kao i na zahteve koje dobijamo od saradnika da uradimo ili neku analizu ili pregled literature, prevod.  

Ljudi su zbunjeni u celom svetu, svi su postali virolozi, svuda se pojavljuju svakakve vesti i ljudi ne znaju više kome da veruju. Da li je cilj vašeg sajta upravo to: dati sve stručne informacije na jednom mestu?

Upravo tako, jedinstvena i centralizovana regionalna platforma za koju se nadamo da će u budućnosti imati sve relevantne podatke. Upravo zbog gomile dezinformacija koje kruže ali i gomile naučnih radova koji se objavljuju bez stroge kontrole ljudi ne znaju više šta da veruju. Imamo stranicu mythbusters koja upravo služi da objasni zašto neke stvari nisu tačne.

Šta je ono što ste vi kao mladi stručnjaci do sada naučili o kovidu? Pošto spada u porodicu koronavirusa da li to znači da će se sezonski pojavljivati ili da će sam nestati?

Iako mi koristimo znanje o drugim koronavirusima da bismo popunili praznine koje imamo o virusu SARS-KoV-2, ipak to je sve na nivou spekulacija i ne možemo sa sigurnošću reći da će se virus tako ponašati.

Ono što znamo je da čak i u azijskim zemljama sa toplim vremenom u januaru i februaru mi imamo epidemiju, i veću ulogu ima vlažnost vazduha nego temperatura, gde je suvi zimski vazduh generalno pogodniji razvoji virusa, a i zimi ljudi više borave unutra, i imaju generalno slabiji imunitet zbog nedostatka melatonina i De-vitamina.

A i svaka epidemija ima svoj tok kada raste, dostiže plato i opada, ali ako problem nije rešen može da se pojavi novi talas, pa i da se to poklopi sa nekim godišnjim dobima.

Zbog svega ovoga, možemo da zaključimo da možemo da očekujemo da brojevi padnu ali bez organizovane akcije za suzbijanje epidemije ne možemo da očekujemo da će sama nestati.

Koliko je važno testiranje i koji test je najbolji?

Masovno testiranje ljudi je veoma važno, možda i najvažnije upravo zbog činjenice da se ovaj virus može preneti i dok nemamo nikakve simptome.

Praktično, kada bismo se svi masovno testirali na prisustvo virusa mogli bismo da identifikujemo i te asimptomatske prenosioce, koje bismo onda izolovali, lokalizovali epidemiju i rešili problem.

I u tom smislu, sve mere koje se donose bez ovakvih testiranja su pola naslepo?

Naravno, kao kod svakog scenarija postoji nekoliko problema, često više problema nego rešenja, i ovde imamo problem dostupnosti tako velike količine testova i laboratorija, jer je svuda u svetu potražnja velika, posebno ako uzmemo u obzir da svakoj osobi treba bar dva testa da bi se potvrdila dijagnoza.

Pored toga, nijedan test nije 100 odsto senzitivan i specifičan, drugim rečima, imamo određeni procenat lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata, a kod nekih testova kao što smo videli taj procenat je neprihvatljivo veliki.

Tako da informacija o smanjenju odnosa ukupno testiranih i ukupno pozitivnih ne mora da znači da opasnost prolazi, jer zavisi od toga koliko je dobar i veliki uzorak testiranih.

Postoje još i testovi na prisustvo antitela za virus, koji nam govore o tome da li je neko preležao bolest poslednjih nedelja pa razvio aktivni imunitet, nezavisno od toga da li je imao simptome ili ne.

Takve ljude nema smisla izolovati ali možemo steći jasniju sliku o ukupnom broju zaraženih na osnovu kojeg baziramo skoro sve računice.

Tu dolazimo do problema da sve što znamo o ovom virusu se iz dana u dan menja, pa tako još uvek ne znamo sa sigurnošću kako izgleda serologija na SARS-KoV-2, a pokazano je da 30% obolelih uopšte i ne pokazuje neutrališuća antitela, tako da i tu može da dođe do greške.

Zašto je svet reagovao ovako nepripremljeno na epidemiju a govori se da je bilo očekivano da će se virus pojaviti?

Mislim da je ovo najveća pandemija u životu velike većine ljudi koji su danas živi i u tom smislu verovatno nisu verovali da ovako nešto zapravo može da se desi nego su to shvatali kao teorije zavere.

Nadam se da nas je ova pandemija sve naučila da slušamo nauku i da moramo biti spremni.

Kako virus "pobegne" iz laboratorije?

Može na razne načine, laboratorije koje rade sa supstancama velikog biohazarda imaju izuzetno jake sisteme zaštite baš da se tako nešto ne bi iskoristilo na pogrešan način.

Tako da ako se naruši sistem zaštite neko može da dođe u posed ali realnije je da se neko od radnika greškom zarazi pa se tako proširi dalje.

Tako nešto jeste dokumentovano ali nije izazvalo veći problem u smislu epidemije.

Ako govorimo o novom koronavirusu, naučno je pokazano da to nije virus koji je veštački stvoren u laboratoriji pa pobegao.

Iako je popularna tema teorija zavere i filmova naučne fantastike, u literaturi nije zabeleženo da se nešto slično ikada desilo.

Koliko ljudi danas treba da strepe od novih virusa?

Mislim da ljudi strepe više nego pre ove pandemije svakako, u smislu da su uvideli da nije šala i da može i njima da se desi.

Svakako, ljudi ne treba da paniče ako slušaju preporuke lekara da budu odgovorni prema sebi i drugima.

Mislim da treba da postoji jedna zdrava doza strepnje koja će nas naterati da na globalnom nivou uspostavimo sisteme prevencije i odbrane od ovakvih stvari, da imamo spremne resurse, saradnju i načine da pomognemo jedni drugima, da ulažemo više u nauku, da više vodimo računa o planeti, da komuniciramo više među sobom i među državama.

U čemu je razlika između kovida 19 i sarsa?

Između sarsa (SARS-CoV), mersa (MERS‐CoV) - što je još jedna i dalje aktivna koronavirusna bolest, i kovida 19 postoje značajne sličnosti, ali i značajne razlike.

Sličnosti su upravo u strukturi i genomu virusa koji ih izaziva, jer svi pripadaju grupi koronavirusa, zatim u načinu prenošenja, glavnim simptomima, periodu inkubacije itd.

Naravno, o kovidu se i dalje istražuje i još uvek nemamo dovoljno pouzdane podatke, ali deluje kao da je letalitet niži u poređenju sa sarsom i mersom. Ali kako je to broj umrlih u odnosu na ukupan broj zaraženih, a zbog postojanja asimptomatskih prenosilaca i nedostatka testiranja, mi ne znamo koliko tačno ima zaraženih.

Svi brojevi su samo procene?

Tu dolazimo do još jedne bitne razlike i razloga zašto je kovid 19 mnogo infektivniji od sarsa i mersa, gde sada već imamo preko četiri miliona potvrđenih slučajeva u svetu, a to je upravo postojanje asimptomatskih prenosilaca kovida u kombinaciji sa činjenicom da novi koronavirus nastanjuje i ćelije ždrela a ne samo pluća, što ga čini lakšim za prenošenje govorom, kijanjem i kašljanjem.

U tom smislu, ne možemo lako suzbiti epidemiju kao što smo mogli sa sarsom kod koga tek kada čovek dobije simptome postaje infektivan, pa ako se izoluje nema priliku da zarazi druge.

Zato svako treba da se ponaša kao da ima virus u smislu izolacije, socijalnog distanciranja i nošenja maske, posebno ako ima simptome. 

Smatrate li da je mera socijalne distance uz nošenje maske preterana? Da li ćemo zauvek tako živeti? I ko će biti taj koji će reći da više nema potrebe za tim?

Ja bih tu samo dodala često pranje ruku, nijedna od ove tri mere ne garantuje 100 odsto zaštitu, međutim, u kombinaciji pružaju veću sigurnost.

Cilj preventivnih mera treba da bude da ne zarazite sebe i da ne zarazite druge.

E sada, dva glavna načina da se bolest prenese su tako što pipnemo rukama prljave površine pa onda lice - u tom smislu pranje ruku je krucijalno ali i maska vam pomaže da ne pipate lice, jer je procenjeno da prosečna osoba pipne svoje lice i do 20 puta na sat.

S druge strane, kapljično prenošenje bliskim kontaktom sa zaraženom osobom rešava socijalno distanciranje, i u tom smislu ako ste izolovani ili šetate po parku sami ne treba nositi masku.

Ali u situacijama u kojima nije moguće biti na distanci onda maska može da igra ulogu.

Opet, ona ne štiti toliko zdravu osobu da ne dobije virus, ove hiruške maske nisu zaštita u tom smislu jer virus može da prođe oko maske i kroz nju, nego više za cilj imaju da zaražene osobe (a mnogo njih i ne zna da je zaraženo) limitiraju to respiratorno širenje.

Idealno bi bilo da svi stalno nose maske i da ih menjaju često, upravo jer ne znamo ko je inficiran, ali to nije realno. Zato je bitno da maske budu rezervisane za ljude koji nemaju privilegiju da se izoluju kao što su medicinski radnici, druge službe, radnici u supermarketima itd.

Nećemo zauvek ovako živeti, ali što se duže ljudi ponašaju neodgovorno i ignorišu preporuke to ćemo duže imati problem.

Državne institucije su te, naravno uz sugestije lekara, koje treba da budu najodgovornije i usmeravaju građane na ponašanje koje je u interesu javnog zdravlja.

Šta je kovid vama stručnjacima "poručio"?

Da smo potpuno nespremni, što apsolutno ne izostavlja bogate zemlje, da treba ulagati više u javno zdravlje, da su medicinski radnici jako bitni i treba im to pokazati i kad nije kriza, da usporimo tempo i poštujemo prirodu.

A šta vi stručnjaci poručujete svetu?

Da treba da sarađujemo i da se ujedinimo, da pomažemo jedni drugima i da ne treba dizati paniku već poštovati preporuke lekara i razmišljati svojom glavom, i da ovo nije vreme za političke igre i skupljanje poena već da treba se ponašamo odgovorno prema sebi i drugima.