Astronomske cene nekretnina u Vankuveru, a svi žele da kupe kuću

Od najmodernijih oblakodera, do starih kuća u kolonijalnom stilu - Vankuver ima sve. I za svačiji džep. Zapravo za one sa malo ili malo više dubljim džepom, ili sa dobrom ušteđevinom. Godinama važi za jedan od gradova sa najskupljim nekretninama u svetu, gde prosečna porodica ima četiri puta manju zaradu nego što bi bilo potrebno da se skuće. Ekonomska kriza koja stiže i najavljena inflacija, čine ipak, dobar trenutak za investiranje u nekretnine.

Na pomisao da kupe nešto svoje, mnogi bi u šoku odmahnuli glavom, cene nekretnina ovde su među najskupljim u svetu. Pre pet godina Vankuver je bio drugi, odmah posle Hong Konga, na listi gradova u kojima je bilo nemoguće skućiti se.

"Vankuver je oduvek bio skup grad, od posle Drugog svetskog rata se već pričalo o tome koliko je on skup", kaže Marija Stanojević, agent za trgovinu nekretninama u Vankuveru.

Cene su najbrže počele da rastu nakon sajma Ekspo '86, kada su lepote Vankuvera počeli da otkrivaju ljudi iz celog sveta. Najveći uticaj imali su bogati Azijati koji već decenijama kupuju luksuzne nekretnine. Često im je to način da investiraju, ili operu, novac zarađen van Kanade. Sve to je pokrenulo talas koji je vremenom podigao cene u celoj regiji Vankuvera. Ne samo u luksuznim četvrtima.

"Imaćemo veliki nagli porast stanovništva. Već u naredne tri godine Trudo je najavio 1,3 miliona novih emigranata. Zatim imamo inflaciju, inflacija je mnogo važan faktor i Kanada će verovatno imati jednu od najvećih inflacija koje je ikada videla", ukazuje Stojanovićeva.

Ljudi znaju, kaže, da gubi novac vrednost, ali isto tako znaju da njihov dug prema banci gubi vrednost.

"Ljudi žele da se osete bezbedno, da imaju finansijsku slobodu i na duže staze nekretnine mogu to da pruže. Takođe, najniže kamatne stope su trenutno na tržištu i to je od 0,99 odsto do 1,99 odsto, to je jako nisko. Onda opet ulazimo u novi krug, ljudi su motivisani, veća je potražnja, mala je ponuda, i dalje se slabo gradi i onda opet vrši pritisak na cene. To je taj začarani krug u kome je Vankuver stalno", objašnjava Stojanovićeva.

U tom kruženju obrću se i trendovi onoga što je na tržištu traženo, a upravo to se desilo sa koronavirusom.

"Kuće, svi hoće kuće, starije kuće nižih cena u svakom delu grada. Stanovi nisu toliko traženi, ali ja baš zato mislim da treba ići suprotno od mase", smatra Stojanovićeva.

To je savet onima koji bi, mimo trendova, ipak stan negde u užem ili širem centru grada. Dobra lokacija, blizu metroa, a sa pogledom na planine ili okean. I, ako može, u zgradi ne starijoj od deset godina. Sve ima svoje.

"Zbog toga što u novijim zgradama brže raste vrednost. Takođe, nećete imati problema sa osiguranjem, niti sa popravkama zgrade, posebno ako ulazite sa nekim malim učešćem. Taj rizik automatski eliminišete", napominje Marija Stojanović.

A o čemu moraju da razmišljaju oni koji ipak žele kuću?

"To vlasništvo mora da bude čisto, ne smete da imate restrikcije što se tiče gradnje. Namena zemljišta, to je mnogo važno da znate kako se menja taj kraj sada, kako će da se menja u budućnosti. I naravno valjalo bi da bude legalan.

Sada kad znamo čega da se čuvamo, hajde da vidimo koliko nam treba za recimo jedan prosečan dvosobni stan. U centru grada cene su od 600,000 dolara pa naviše, dalje od centra spuštaju se i do 300,000, ali u zgradama upitnog kvaliteta.

Ako napravimo računicu da bi porodica sa prosečnim primanjima mogla da odvoji recimo 500 do 700 hiljada dolara, pitamo se kako izabrati najbolje za taj novac? Koji su to parametri po kojima u Vankuveru treba birati buduću adresu?

"Ako je to već izgrađeno neka bude najbolja moguća centralna lokacija, a ako ne, onda onaj deo grada koji se dosta tek razvija i ima dosta potencijala jer će tim razvojem dosta da poraste u vrednosti. Mnogi ljudi koji ne mogu da priušte mnogo, koji tek ulaze u tržište, moraju da budu svesni da ako ne mogu da kupe u Vankuveru, trebalo bi da budu fleksibilni. Vas uplaši jer mislite - jaoj pet miliona dolara. Najskuplja kuća je trenutno 39 miliona dolara. Ali, vi možete da kupite i van grada. Vi možete da kupite u Lengliju dvosoban stan za 420-430 hiljada dolara u zgradi staroj osam godina. Vama za takav stan treba 5 odsto učešća, to je oko 20,000 dolara", priča Stojanovićeva.

Ovo bi već moglo da se uklopi u budžet porodice sa prosečnim primanjima. No, za to je svakako potrebna neka, barem mala ušteđevina. Oni koji je imaju, možda su već čuli savet da je momenat ovde dobar za kupovinu bilo kakve nekretnine.

Malo su obeshrabrujuća predviđanja i očekivanja da čuveni "babl" ili balon naduvanih cena nekretnina pukne, i da i vaša izgubi na vrednosti. Ali, i to se iščekuje godinama, dok cene generalno samo rastu. Zato je ovo, kažu, onima koji mogu, prilika koja se pruža jednom u deset ili petnaest godina.