Novo odlaganje otplate kredita - da li je to spas u zadnji čas

Nakon ukupno pet meseci ove godine kada je svim građanima i privrednicima bila pružena opcija da ne plaćaju rate za pozajmice, Narodna banka Srbije je po hitnom postupku donela nove mere.

One su sada ciljane - odnose se na one koji su izgubili posao u vreme pandemije, poljoprivrednike i preduzetnike sa nižim primanjima i lizing ugovorima, kao i na one koji duže od mesec dana kasne sa otplatom kreditnih obaveza.

"Mi smo radili cele nedelje da bismo izašli sa merama, ocenjeno je da građanima treba predah u otplati, pre svega onima koji koji imaju određene teškoće u otplati kredita zbog pandemije", rekao je Terzić.

Pojašnjava da se mere odnose na sve družnike koji su bili uredni u izmirivanju obaveza pre izbijanja pandemije, obuhvata preduzetnike, privredna društva, poljoprivrednike i građane. 

Kada se radi o građanima, obuhvaćeni su oni koji imaju prihode ispod prosečne neto zarade u Srbiji - mogu da podnesu zahtev, bez obzira da li u ovom trenutku imaju probleme u otplati ili ne.

Objašnjava da oni koji imaju problem u otplati i veće plate od prosečne - uslov je da zarada nije veća od 120.000 dinara, da im je smanjena zarada u toku pandemije i da je došlo do rasta kreditne zaduženosti, odnosno stepena opterećenja njihove zarade za više od 40 odsto.

"Važno je da su mere otvorene, da su fleksibilne, dobjaćemo izveštaje od banka i eventulano ćemo korigovati i nakon perioda od šest meseci", kaže Terzić. 

Terzić je ukazao da ponderisane kamatne stope padaju, to su relaizovane stope koje se zaključe u privredi i sa građanima.

Kaže da ima interesenata i da će banke u narednih nekoliko dana objaviti kako da se zaintereseovani prijave, biće formular, može i elektronski. Za razliku moratorijuma jedan i dva, sada onaj ko ima problem u izvršavanju obaveza mora da se javi banci. "Nemamo statistiku koliko će biti ljudi", rekao je Vasić.

Govoreći o papirologiji, on je rekao da banke imaju dobar deo informacija o klijentima - na strani banaka će biti administracija.

Prema njegovim rečima, bilo je sporadičnih slučajeva javljanja klijenata pre odluke, ali ne masovnih javljanja.

Poredeći moratorjum 1 i 2 kaže da je došlo do pada, kod drugog odlaganja je manje građana i privrednika prihvatilo.

"Ovo je fino podešavanje tačno onima kojima je maksimalno potrebna pomoć", ističe Vasić.

Vasić je izneo podatak da je 1.500 eva prosečna zaduženost i da naši građani nisu maksimalno zaduženi. U Severnoj Makedoniji je to 2.000 evra.

Vasić je izneo podatak da je 1.500 eva prosečna zaduženost i da naši građani nisu maksimalno zaduženi.

"Pravovremena reakcija, mere su targetirane" 

Direktor u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović smatra da je ovo pravovremena reakcija NBS, kao i da se na početku krize takođe reagovalo.

Vesović kaže da je činjenica da je referenta kamatna stopa na nivou od 1,25 odsto - vrlo povoljan uslov za kreditiranje.

Objašnjava da celokupna privreda nije na isti način podnela krizu, ove mere su targetirane i gađaju onaj deo privrede koji dokaže da je imao probleme, time će se omogućiti olakšano funkcionisanje banaka i celokupnog finansijskog sistema.

"Izbeći ćemo porast nenaplativih kredita, likvodnost je sačuvana u globalu, ali kako se kriza produžava nemamo jasnu izvesnost za prvih šest meseci sledeće godine, jasno je da je neophodna ova mera i neće biti dovoljna", istakao je Vesović.

Sektor turizma će prihvatiti ovakvu meru. Ovo je samo jedan segement podrške za najugroženije. "Kao PKS smo podržali određeni set mera, hoteli, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj su najugroženi ali su potrebne i dodatne mere", rekao je Vesović. 

Partnerski odnos sa bankom, preduprediti probleme

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac podvlači da je moratorijum spas u zadnji čas, targetirano je da pogodi građane koji imaju problem, koji su u nekoj docnji ili naziru da će ući u problem.

"Sve to je mnogo lakše ako se iskomunicira problem i ako se primeti problem u nastajanju. Svako od nas može da vidi da li će za mesec ili dva da li će da se konsolidije ili ne", kaže on. 

Poenta je da se građani javljaju unapred bankama, da to bude partnerski odnos.

Prema njegovim rečima, mere omogućavaju da se preduprede problemi i najbolji savet je da ta administracija bude što manja.

Uzelac kaže da se konsolidovao ceo bankarski sektor što se tiče nenaplativih kredita.

"Banke dobijaju značaj veći nego što treba, posežemo za keš kreditom koji je alternativa za preživljavanje, neke su situacije servisiranje nagomilanih dugova. Nedostatak finansijske edukacije dovodi građane da iz krdita ulaze u kredit i to je ono što je problem nacionalne privrede, ne samo kod nas", objasnio je Uzelac.