Brnabić: Članice AmCham-a pomogle srpsku privredu u vreme pandemije

Predsednica vlade je ukazala je da se veliki deo onoga što je pokazalo istraživanje Američke privredne komore u Srbiji o poverenju i zadovoljstvu investitora poklapa sa zacrtanim prioritetima vlade.

Brnabić je istakla da je veoma važno i korisno to što se radilo u prethodnom periodu na unapređenju elektronske uprave.

To nas je spasilo ove godine, naglasila je ona dodajući da će sada biti veći fokus na vladavini prava i zaštiti životne sredine.

To su dva glavna prioriteta, poručila je ona.

Ona je zahvalila članicama AmCham-a, odnosno kompanijama, što su zadržale zaposlene i svojim aktivnostima pomogle privredi u Srbiji i zdravstvenom sistemu, ali i drugim institucijama.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović istakao je da je problem virusa korona i globalni i lokalni, kao i da predstavlja veliki problem za zdravstveni sistem i državu, ali i na sve privrednike koji su sve vreme radili tako što im je na prvom mestu bilo da zaštite zdravlje zaposlenih.

Kako kaže, privrednici su položili težak ispit, ali brzo su organizovali posao tako da čuvaju zdravlje ljudi i reagovali na promene.

"Dosta smo uložili na elektronske kanale komunikacije, reorganizovali smo biznise tako da nastavimo sa radom uz prioritet očuvanja zdravlja", kazao je Petrović i dodao da je i država Srbija umnogome pomogla da rezultati ne budu tako loši kakvi su mogli biti.

Ističe da se Srbija po pomoći koja je data privredi i BDP-u ističe u Evropi i dodaje da je nivo podrške nešto iznad 10 odsto BDP.

Srbija završava godinu s najmanjim padom BDP-a u Evropi

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da sada već može da kaže da će Srbija ovu godinu završiti sa najmanjim padom BDP-a u Evropi od jedan odsto, kao i da će taj pad možda biti i manji.

Brnabić je rekla da je država nastojala u tome da se situacija usled pandemije drži pod kontrolom i da ne dođe, pre svega, do velikog pada zaposlenosti, ali i da se sačuva zdravstveni sistem.

„Danas sa velikom sigurnošću mogu da kažem da će Srbija ovu godinu završiti sa najboljim reuzultatima u Evropi i sa najmanjim padom, od minus jedan odsto BDP možda i nešto manje, ali i da ćemo zahvaljujući svim merama moći to da nadoknadimo 2021. i da idemo 2022. u brzi rast", rekla je premijerka.

Mana obrazovnog sistema je odvojenost od privrede

Odgovarajući na pitanje američkih privrednika da li je više sredstava u budžetu za 2021. godinu moglo da se opredeli za obrazovanje, premijerka je rekla da je jedna od najvećih mana našeg obrazovnog sistema to što je bio odvojen od privrede, ali je dodala da će jedinstveni informacioni sistem prosvete omogućiti da se to unapredi.

Brnabić je istakla da je obrazovanje veliki prioritet ove Vlade, kao i prethodne, te da značajan deo budžeta i drugih ministarstava, osim Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u stvari ima svrhu da se ulaže u obrazovni.

Kaže da je veliki deo budžeta za kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu za obrazovanje, računarske učionice, povezane škole, a da sredstava za obrazovanje ima i budžetu Ministarstva za turizam.

"Veliki deo budžeta je izdvojen u svrhu unapređenja obrazovanja. Mi nastavljamo digitalizaciju naših škola i očekujemo da do 2022. završimo kompletnu digitalizaciju", navela je Ana Brnabić.

Prema njenim rečima jedinstveni informacioni sistem prosvete počinje s radom 2021. godine i biće povezan sa centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, a na taj način sa tržištem rada.

"Mi ćemo znati posle srednje stručne škole koliko ljudi odlazi na fakultete, a oni koji se isključuju iz sistema obrazovanja idu na tržište rada i znaćemo koliko dugo čekaju na posao, kolika je prosečna plata. Takođe, imaćemo informacije i onima koji se opredele za fakultet", kazala je Brnabić i dodala da će na osnovu toga moći da se donesu mnogo bolje odluke o tome kako da se ulaže u obrazovni sistem.

Ružić: Pandemija primorala školstvo da koristi nove modele nastave

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić kaže da je pandemija koronavirusa nametnula potrebu da sektor obrazovanja u Srbiji mnogo brže digitalno sazri, što je važan aspekt digitalizacije.

Ružić je na onlajn konferenciji koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) istakao da je pandemija primorala i školstvo u Srbiji da praktikuje nove modele nastave i da se koriste modeli koji do uvođenja vanrednog stanja u martu nisu korišćeni.

"To je pokazalo da je dobra opremljenost škola tehnikom i internetom, stručna obučenost nastavnika, nešto što je omogućilo da se u vanrednim okolnostima obrazovno-nastavni plan odvija, da imamo kontinuitet u obrazovanju i da se sve to omogući učenicima", istakao je Ružić.

Dodaje da će iskustva stečena u otežanim okolnostima dovesti do unapređenja nastave i u normalnim okolnostima.

Ružić kaže i da savremene tehnologije i mogućnost rada na daljinu preokreću odliv mozgova iz naše zemlje, odnosno stručnjaka i u tom smislu kaže da oni sada ne moraju da odlaze iz zemlje da bi svoju stručnost i znanje prodali na inostranom tržištu.

"Sve više stručnih ljudi se iz inostranstva vraća ili oni koji ne mogu u inostranstvo koriste svoje znanje u Srbiji, rade u nekim virtuelnim timovima za planetarne kompanije", navodi Ružić i primećuje da je gejming tržište trenutno predominantno prisutno, a da u njemu ima mnogo naših mladih stručnjaka.

"Reforma obrazovanja usmerena na zbližavanje privrede i prosvete"

Što se tiče reforme srednjestručnog obrazovanja, Ružić kaže da je usmerena na zbližavanje privrede i prosvete, a da je ideja ministarstva i Vlade da se ta dva odvojena, suprotstavljena sveta, zamene jednim sistemom koji se sam reguliše.

Mehanizmi koji će omogućiti sistem koji će regulisati da obrazovanje i privreda zajedno funkcionišu biće definisani novom strategijom obrazovanja koja će biti doneta u skladu sa akcionim planom početkom sledeće godine.

"Što se tiče platforme dualnog obrazovanja, ona je u Srbiji utemeljena i podignuta i u skladu je sa potrebama naše privrede, ali važno je da je kreiran nacionalni model dualnog obrazovanja i da su usvojeni zakoni na nivou srednjeg i visokog obrazovanja u ovoj oblasti", kazao je Ružić.

Dodaje da je veliki benefit činjenica da postoji 47 profila sa standardima komunikacija što ukazuje na to da će učenici kada završe željeni nivo obrazovanja imati savladane kompetencije koje će steći, a što će biti dobra pretpostavkla da mogu odmah da se zapošljavaju.

"U trenutku kada se borimo sa kovidom, naša ideja je da brzo reagujemo i da izmenama i dopunama zakona relaksiramo uslove za privrednike, da omogućimo taj kontinuitet funkcionisanja sistema kako za kompanije, tako i za učenike", ističe Ružić.

Kako kaže, radi se i na realizaciji mape regionalne raspoređenosti dualnih profila na celoj teritoriji Srbije, od čega investitori očekuje da dobiju sliku kako o razvijenosti određenih industrijskih zona, tako i o podršci dualnog obrazovanja kompanijama tih regiona.