Šta čeka ekonomiju – "jedina izvesnost je da nikada neće biti kao pre"

Profesor Fakulteta FEFA Goran Pitić kaže da je obuhvat trenutne krize toliki da nije zabeležen još od velike krize iz 1929. godine.

"Čak je i ona kriza iz 2008. godine, koja je za mnoge bila iznenađenje, potpuno drugačija, pošto ovoga puta govorimo o jednom ozbiljnom zdravstvenom problemu kojim je indukovan i problem vezan za ekonomiju", objašnjava Pitić.

Ističe da je kriza otvorila mnogo pitanja, a da je jedina izvesnost da nikada više neće biti isto kao pre.

"Čeka nas jedna neizvesnost i to je najveći problem koji imamo. Teško je pripremiti se za budućnost. Budućnost je nemoguće planirati, ali nekada smo bar mogli dobro da se pripremimo. Danas je to mnogo teže", naglašava profesor Pitić.

Podseća da se pre nekoliko meseci mislilo da ćemo možda imati samo jedan udar epidemije.

"Sredstva koja neke države imaju, uključujući i naša, potrošena su dosta brzo. Talas ogromnog fiskalnog stimulusa je ubačen, a sada je pitanje šta dalje, kada se očekuje drugi nalet", upozorava Pitić.

"Nema prostora za kukanje"

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar kaže da je virus doneo čitav niz dodatnih ograničenja.

"Treba imati u vidu da su neki makroekonomski trendovi već bili narušeni i pre korona krize i da se već bio osetio blagi pad performansi, pogotovo u razvijenim zapadnim ekonomijama. Imamo uparivanje neke strukturne krize koja je već kucala na vrata i zdravstvene krize koja postaje ozbiljna i duboka", objašnjava Lončar.

Kaže da su limiti evidentni, u smislu mobilnosti ljudi, u smislu straha i neizvesnosti.

"Ja verujem u fleksibilnost i čoveka, i firmi, i država. Nema prostora za kukanje. Moramo da nađemo odgovore za ovu situaciju koja je potpuno atipična", naglašava Lončar.

Profesor Goran Pitić ističe da su ekonomske mere koje je država donela sigurno pomogle da se prvi talas krize lakše pregura, ali da se efekat krize svakako oseća.

"Mora da postoji disciplina. Mora da se vrati poverenje. Kada je neizvesnost u pitanju, poverenje mora da postoji. Poverenje se stvara transparentnošću, jasnim informacijama, jasnim programima i definicijama šta želimo da radimo. To je uloga za državu", smatra Pitić.

Kaže da neizvesnost stvara velike probleme, ali da se kompanije snalaze i da će se sve bolje snalaziti što kriza bude duže trajala.

"Srpske kompanije očekuju dva trenutka istine"

Profesor Dragan Lončar navodi da mnoge kompanije nisu spremne dočekale krizu, jer su "plivale" na talasu optimizma.

"Dva su trenutka istine za kompanije u Srbiji – jedan je završetak programa podrške države. Isplaćena je treća minimalna plata. Do 1. novembra, do kada važi zabrana otpuštanja više od 10 odsto radnika, kompanije treba da nastave iz svojih umanjenih priliva da isplaćuju zarade", objašnjava Lončar.

Smatra da posle 1. novembra sledi drugi "trenutak istine".

"Otvara se pitanje šta će raditi kompanije koje više nemaju zabranu otpuštanja, a imaju nivo tražnje ili prodaje na 60 ili 70 odsto pređašnjeg nivoa, pitanje je kako će plaćati fiksne troškove", kaže Lončar.

Ističe da su kompanije ipak uglavnom dobro reagovale i pokazale žilavost.

"Neke kompanije su čak u plusu. To je pet do deset odsto kompanija koje su u kontracikličnim granama – bazna hemija, prerada bazične hrane, maloprodaja hrane, telekomunikacije... Sve što je diskreciona potrošnja, što je neka dodatna, neegzistencijalna potrošnja doživelo je pad", navodi Lončar.

Kaže da neizvesnost tera ljude da kreiraju nove rezerve likvidnosti, jer ne znaju šta će sutra biti, i na nivou pojedinca i na nivou kompanija.