EU pohvalila adekvatnost vođenja monetarne politike NBS

Srbiju su na današnjem dijalogu predstavljali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju da je "Narodna banka Srbije i u 2019. godini sprovodila monetarnu politiku u skladu s režimom ciljanja inflacije", što je i bila preporuka svim zemljama u okviru prethodnih dijaloga, saopštila je NBS.

Srbija je ovu preporuku, koja je ujedno i osnovni zakonski cilj Narodne banke Srbije, ispunila u potpunosti, uz inflaciju koja se tokom 2019. godine kretala oko donje granice ciljanog koridora, dodaje se u saopštenju.

"Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenjuju i da je domaći bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan. Posebno se pozdravljaju značajni rezultati Srbije na planu smanjenja učešća problematičnih kredita, uz dalji dinamičan rast kreditne aktivnosti i ka privredi i ka stanovništvu".

Pozitivno su ocenjene mere koje je Narodna banka Srbije donela krajem 2018. a koje se odnose na neobezbeđeno nenamensko kreditiranje stanovništva po dugim rokovima otplate.

Zaključeno je i da mere koje se preduzimaju u cilju podrške većoj dinarizaciji daju dobre rezultate.

Napredak je vidljiv, kažu u NBS, pre svega kod dinarizacije depozita, što jeste ključno i za brži napredak u procesu dinarizacije kredita.

"Inflacija na niskom nivou sedmu godinu zaredom"

U tom cilju pozdravljeno je i donošenje regulatornih mera Narodne banke Srbije, kojima se podstiču dinarski plasmani mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.

Ocene Evropske centralne banke i Evropske komisije u delu nadležnosti Narodne banke Srbije guverner Jorgovanka Tabaković smatra realnim.

"Činjenica da se inflacija u Srbiji nalazi na niskom nivou sedmu godinu zaredom jeste konkretna potvrda adekvatnosti monetarne politike u Srbiji. Činjenica je i da smo učešće problematičnih kredita drastično smanjili, kao rezultat primene strategije za njihovo rešavanje, kao i znatno povoljnijih uslova poslovanja u Srbiji", rekla je Tabakovićeva.

Evidentan je i zdrav rast kreditne aktivnosti, dodaje guvernerka.

"Krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzehcima. Investicioni krediti sa stanjem od oko 5 milijardi evra ćine 45 odsto stanja ukupnih kredita privredi", ističe guverner.

Dinarizacija ostaje jedan od prioriteta, posebno dinarski krediti preduzećima. "Dinarsko kreditiranje privrede nikada nije bilo povoljnije. Kao rezultat naših mera, razlika između kamatnih stopa na dinarske i devizne kredite privredi smanjena je sa 9,1 procentni poen iz maja 2013. na 1,1 procentni poen", podseća Tabaković.

Činjenica je, kaže, i da je rast Srbije prošle godine bio dinamičan, što su i Evropska centralna banka i Evropska komisija istakle.

Narodna banka Srbije je reagovala smanjenjem referentne kamatne stope, omogućavanjem finansijskog predaha u otplati kredita, operacijama po niskim stopama, kako bi se te stope dalje prenele i na privredu i stanovništvo.

Država je reagovala obimnim paketom mera u vrednosti od oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji uključuje i kredite za likvidnost uz garanciju države, a koji su namenjeni mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji su najviše pogođeni krizom.

Pandemija će, kaže, imati snažan kratkoročan uticaj na sve ekonomije, ali suština usmerenja Srbije ostaje nepromenjena.

"Naša projekcija privrednog rasta od najmanje 6 odsto u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledeće godine, a to projektuju i sve institucije koje nas pažljivo prate. Važni su nam i brzina oporavka Evropske unije i u meri u kojoj svako od nas pojedinačno bude uspešan, i na zajedničkom planu ćemo biti uspešniji", istice guvernerka.

Čvrsto veruje, napominje, da je Srbiju ova svetska kriza samo nakratko usporila u dinamičnom rastu.

EK pohvalila Srbiju za reforme i mere koje je preduzela

Srbija je danas dobila velike pohvale Evropske komisije za ekonomske reforme i rezultate koji su postignuti u prethodnom periodu, u 2019. godini, kao i za donete mere pomoći građanima i privredi namenjene otklanjanju posledica pandemije na domaću ekonomiju, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je nakon konferencije Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU, koja je organizovana putem video-linka, rekao da je današnji onlajn sastanak bio prilika da svi ministri finansija Zapadnog Balkana predstave mere ekonomske politike koje su preduzeli kako bi se borili protiv negativnih posledica Kovida-19.

"Srbija je po ko zna koji put dobila velike pohvale za ekonomske reforme, za rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu, u 2019. godini, i sada i za mere koje smo predstavili", rekao je Mali.

Krizu je država dočekala sa zdravim javnim finansijama, snažna, sa dovoljno novca u budžetu, visokim deviznim rezervama i četiri godine suficita u budžetu, podsetio je Mali.

Na toj osnovi su, dodaje, i preduzete mere pa je država mogla da obezbedi 5,1 milijardu evra pomoć privredi i građanima.

"To je imalo veliki ođek u Evropskoj komisiji. Mislim da smo od svih zemalja koje su danas predstavljale svoje programe ubedljivo najjači, ubedljivo najozbiljniji", istakao je Mali nakon dvosatnog onlajn sastanka.

Zato, kaže, država sa pravom očekuje dobre rezultate do kraja ove godine.

I Evropska komisija kaže da će aktuelna "kriza najmanje loše uticati na Srbiju", odnosno, očekuju se najbolji rezultati Srbije po pitanju stope rasta do kraja godine, rekao je Mali.

Podseća da je u prvom kvartalu Srbija imala stopu rasta BDP-a od 5,0 odsto, dok je Evrozona pala 3,3 posto.

"Ostale zemlje su daleko iza nas. To nam daje za pravo da ovu godinu očekujemo sa najboljim rezultatom od svih zemalja, ne samo u regionu, nego i možda u Evropi", rekao je ministar finansija.