Kako političari animiraju najmlađe biračko telo

Posle proslave punoletsva, a pre nego što uzmu indeks, maturanti će prvi put na birališta. 2. aprila i oni mogu da biraju predsednika.

Tek svaki 10. od 18 do 30 godina odluči se da izađe na birališta. Poruke koje do njih dolaze, smatraju upućeni, ne motivišu ih dovoljno.

"Nekada je njihov stav da ih uopšte ne interesuju izbori, prosto stav da ne prihvataju ovakav način političke artikulacije i da oni prosto ne osećaju da su predstavljeni", kaže sociolog Slobodan Cvejić.

Ivan Stanković, marketinški stručnjak rekao je da je mlade najteže pogoditi porukom ne samo za političke nego i za klasnične kampanje zato što su nepredvidivi.

"U politici je još gore zato što su oni najnepouzdaniji deo glasčkog tela i ne zna se da li će ići, da li je lepo vreme pa ih mrzi da idu da glasaju ili je loše vreme pa ih mrzi da izađu iz kuće da glasaju, a tek pogotovo za poruke zato što su oni totalno nezainteresovani, kaže Stanković.

Starijih od 65 godina u biračkom spisku ima za oko 400.000 više nego mlađih od 30. Zato i ne čudi taktika izbornih stratega. Odlučuju se za sigurni glas.

Bojan Klačar iz Cesida kaže da je za mlade najvažnije da kandidat govori njihovim jezikom.

"Žele da čuju od njih poruke koje su za njih važne, da slušaju teme koje su njima važne poput obrazovanja, zapošljavanja, mogućnosti za neku dodatnu edukaciju ali da to sve bude u jednoj formi koja nije prevaziđena", kaže Klačar.

Poruke namenjen upravo njima način su da se poverenje i povrati.

"Ako je to poruka koja kaže - ja imam program ja mogu da postignem nešto, ja znam šta su vaše potrebe i mogu da vam pružim mogućnost da vi te potrebe iskažete - to je nešto što će ih pozvati da izaću na izbore", rekao je Cvejić.

Ima primera, ali ne i dokazane veze da mladi kandidat privlači vršnjake. Na izborima u Hrvatskoj dvadesetjednogodišnjak uspeo je da osvoji skoro dvadest odsto glasova. Mladi birači su bili presudni i u pobedi Baraka Obame 2008. godine.