Koja pravila važe za glasače u dijaspori?

Stevan Đurđević, specijalizant hirurgije u bolnici u Manhajmu u Nemačkoj, menjaće dežurstva i uzeće slobodan dan da bi glasao u Frankfurtu. Putovaće vozom.

"Ja ću do glasačkog mesta skoro 100 kilometara preći, moja devojka 400, a bliski prijatelji otprilike po 150-200 kilometara. Imamo iskustva od prošlog puta i mogu da kažem da je bilo dosta ljudi koji su došli da glasaju, posebno od ove mlađe generacije, ljudi koji su skoro otišli iz Srbije", kaže Stevan Đurđević.

Za razliku od pitome Nemačke, u planinskoj Norveškoj oni koji ne žive u Oslu imaće problem. U drugom najvećem gradu Bergenu, pogađa ih kvota od 100 ljudi, koliko je propisano za otvaranje biračkog mesta.

"Udaljenost od Osla je velika. Moraju ljudi da uzmu avion da bi stigli da glasaju ili da voze nekih desetak sati po planinama – nije baš dobro", kaže Dobrila Radulović iz Saveza srpskih udruženja u Norveškoj.

Problem pravila od sto ljudi za izborno mesto u dijaspori, koje važi nekoliko izbornih ciklusa, rešila bi aplikacija za elektronsko glasanje, a od toga smo godinama daleko, kažu u CRTI.

U Ministarstvu spoljnih poslova upućuju na promenu izbornog Zakona.

"Kada se radi o elektronskom glasanju, radi se o važnom tehničkom pitanju u izbornom procesu, o kojem se odlučuje na najvišem, tj. zakonodavnom nivou", kažu u Ministarstvu spoljnih poslova.

Prema procenama, oko 200.000 ljudi sa pravom glasa živi u inostranstvu i omogućeno im je glasanje na 35 biračkih mesta. Iskustva pokazuju da 95 odsto njih pravo glasa ne iskoristi. To se neće desiti Estoncima, za koje će se 2. aprila, na dan izbora, navršiti deset godina otkako može da se glasa putem interneta.