Tačijev "anđeo čuvar" svedoči u Hagu – Džok Kovi tvrdi da lider OVK nije umešan u ubistva i progone

"Ni jedna od ovih aktivnosti nije direktno povezana sa gospodinom Tačijem, niti se na bilo koji način kosi sa mišljenjem koje smo imali o njemu", rekao je Kovi pred Specijalnim sudom za zločine OVK u Hagu, potvrđujući navode koje su pre njega, na istom mestu, izneli nekadašnji zvaničnici Stejt departmenta Džejms Rubin i Pol Vilijams.

Svedočenja Rubina, Vilijamsa i Kovija usledila su pošto je tužilaštvo, u prethodne dve godine, ispitalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza u procesu koji se protiv četvorice bivših lidera OVK vodi zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, za koje se terete i po komandnoj odgovornosti.

Osim Tačija, optuženi su i član generalštaba OVK Redžep Seljimi, šef obaveštajne službe Kadri Veselji i portparol ove formacije Jakup Krasnići.

Tužilaštvo je Kovija suočilo sa dokumentom posebnog tima UNMIK policije za borbu protiv organizovanog kriminala s početka novembra 1999. godine, u kojem se navodi da su istražni organi "prikupili oko 7.500 imena nekadašnjih i sadašnjih pripadnika OVK i Kosovskog zaštitnog korpusa, za koje se tvrdi da imaju veze sa nelegalnim aktivnostima".

U tom izveštaju navodi se i da je od bivših pripadnika OVK oduzeto nekoliko desetina legitimacija "ministarstva unutrašnjih poslova" koje je potpisao optuženi Redžep Seljimi, koji je, uprkos otužbama za otmice, iznude, proterivanje i pretnje, "nesmetano nastavilo da radi bez reakcije policije".

Stvaranje lidera kosovskih Albanaca

Kovi je, pak, odgovorio da se seća naređenja iz sedišta Ujedinjenih nacija za pokretanje sveobuhavtne istrage o navodnim zločinima OVK i učešću pripadnika ove formacije u kriminalnim radnjama, i naveo da je bilo "kristalno jasno da Tači s tim, ni sa akcijama pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa, nema nikakve veze".

U prethodnih petnaestak godina, nekoliko visoko rangiranih zvaničnika međunarodne policije na Kosovu označavalo je Džoka Kovija kao čoveka koji je na mesto zamenika šefa UNMIK-a postavljen kako bi "čuvao Tačija od optužbi za zločine i organizovani kriminal".

O tome je, još pre 15 godina, za Internet portal Radio-televizije Srbije govorio nekadašnji šef Odeljenja UNMIK policije za teški kriminal Stju Kelok, koji je rekao da je Džok Kovi "umešao prste u svaku značajniju odluku".

"Bio sam potpuno svestan ko je gospodin Tači i koliki je njegov uticaj. Međutim, u krugovima u kojima sam ja delovao, bilo kakva kritička diskusija o njemu ili njegovim saradnicima bila je odmah odbacivana. U to vreme, bio sam svedok stvaranja državnika. Bilo mi je jasno, kristalno jasno, da je baš on bio izabran i da nikada neće biti doveden u vezu sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima. I sve to uprkos činjenici da je imao uticaj na ubiranje poreza, trgovinu drogom i belim robljem, oružjem i švercom razne robe", rekao je Kelok.

General Rajnhart, Rugova i Tači

Tužilaštvo je, pak, citiralo odlomke iz dnevnika drugog po redu komandanta Kfora, nemačkog generala Klausa Rajnharta koji je, objašnjavajući odnose sa netom rasformiranom OVK, tvrdio da mu je Tači u više navrata pretio da će obustaviti svaku saradnju sa misijama NATO i Ujedinjenih nacija "nezadovoljan njihovim potezima".

"On (Tači) se ponaša kao derište kojem ne daju igračku koju želi, a igračka su predsedništvo Kosova i političko vođstvo pod kišobranom Kušnerove administracije", navodi se u Rajnhartovoj knjizi.

Kovi je, braneći Tačija, rekao da je ta frustracija bila pokazatelj koliko je nekadašnji politički lider OVK snažno želeo da pokaže važnost saradnje sa Unmikom.

"To nije dugo trajalo", rekao je Kovi.

Pominjan je i intervju Redžepa Seljimija, koji se hvalio da je, zajedno sa Tačijem, sredinom 1997. godine na Kosovo doneo 11 minobacača, te da je u ovoj akciji učestvovao i šef obaveštajne službe OVK Kadri Veselji.

Kovi je ispitivan i o ulogama koje su na Kosovu imali Azem Sulja i Sokolj Bašota.

"Ne znam ništa o tome", rekao je Kovi.

Azem Sulja, poznat po nadimku Veliki Ujak, bio je jedan od osnivača OVK i tajne službe ŠIK, koja je formirana početkom sukoba na Kosovu, uz pomoć istoimene albanske obaveštajne službe, uglavnom da bi učvrstio lidersku poziciju Hašima Tačija i neutralisao sve ostale rivale.

Osim desetak albanskih agenata, angažovanih još 1998. godine, na čelu kosovskog ŠIK-a bili su Azem Sulja i Džavit Haliti i Kadri Veselji, koji su, osim eliminacije potencijalnih rivala, nabavljali oružje za potrebe OVK.

Viđeniji članovi Demokratskog saveza Kosova bili su glavne mete napada, posebno od trenutka kada se lider stranke Ibrahim Rugova, sredinom jula 1999. godine, vratio na Kosovo.

U izveštajima UNMIK policije iz tog vremena navodi se i da se nekadašnji pripadnici OVK "sumnjiče za organizovanje napada protiv Srba i da se sukobljavaju sa britanskim i francuskim snagama Kfora".

Kovi je, istovremeno, rekao da se seća ubistva Džemaila Mustafe, novinara i bliskog savetnika Ibrahima Rugove, ali je dodao da su za njegovo ubistvo odgovorni "ekstremisti i kukavice koji su pokušali da spreče stvaranje demokratskog društva".

Hašim Tači, zajedno sa bivšim šefom tajne policije Kadrijem Veseljijem, portparolom OVK Jakupom Krasnićijem i nekadašnjim članom glavnog štaba OVK Redžepom Seljimijem, posle ozbiljne istrage i ispitivanja nekoliko stotina svedoka, optuženi su pred Haškim tribunalom za ubistva, mučenja, zlostavljanja, zastrašivanja i progon Srba, Roma, ali i političkih protivnika među kosovskim Albancima, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Tužilaštvo Specijalnog suda za zločine OVK navodi da se četvorica lidera terete za zločine počinjene protiv stotina civila, zbog čega snose individualnu odgovornost, te da su bili deo sistematskih napada na osobe za koje su smatrali da deluju protiv OVK.

Tačijevi branioci, Gregori Kiho i Luka Mišetić, koji su svojeveremeno pred Haškim tribunalom uspešno odbranili hrvatskog generala Antu Gotovinu, početne stavove odbrane zasnovali su na tvrdnjama da bivši politički lider OVK nije imao stvarnu moć, već da je ona ležala u rukama komandanata operativnih zona.

Analitičari smatraju da će ishod suđenja četvorici komandanata OVK imati potencijalno ogroman uticaj na istorijsko viđenje rata na Kosovu, posebno jer su idejni tvorci bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije zarad takve akcije redefinisali pojam vojne intervencije zasnovane na humanitarnim razlozima.

Suđenje u Hagu bi moglo, kad se jednom okonča, da baci dodatno svetlo na niz nedovoljno razjašnjenih okolnosti koje su pratile kako nastanak i delovanje OVK, tako i sve ono što se dešavalo nakon poslednjeg rata u 20. veku, do danas.