Stanišić traži da dokazni postupak optužbe prati iz Srbije

Prema nalazima lekara u Hagu i Beogradu, Jovica Stanišić pati od hronične bolesti organa za varanje i depresije.

Alternativno, odbrana je zatražila da Stanišiću bude dozvoljeno da u Srbiji provede letnju pauzu u radu suda, koja počinje 21. jula i traje tri nedelje.

Ponovljeni haški proces Stanišiću i njegovom saradniku Franku Simatoviću Frenkiju počelo je 13. juna, a do sada su saslušana trojica svedoka tužilaštva.

Stanišića (66) i Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Pre početka ponovljenog suđenja, Stanišić je tražio da mu bude dozvoljeno da prvi deo suđenja prati iz Beograda, odričući se prava da bude prisutan u haškoj sudnici.

Raspravno veće odbilo je u maju taj zahtev, uz ocenu da je neophodno da optuženi budu prisutni tokom uvodne reči tužilaca, ali nije isključilo da će kasnije Stanišiću zbog bolesti dozvoliti da proces prati iz Srbije.

Tu mogućnost dozvoljava pravilnik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, pred kojim se suđenje odvija.

Pozivajući se upravo na tu odluku sudija, Stanišićeva odbrana danas je naglasila da bi se proces mnogo brže odvijao ukoliko bi ga prvooptuženi pratio iz svog doma u Beogradu.

Zbog Stanišićeve bolesti, sud zaseda tri dana nedeljno po tri sata, uz jednočasovnu pauzu.

Po odbrani, prvi deo suđenja u Stanišićevom odsustvu bio bi završeno znatno brže.

Branioci su podsetili i da je Stanišić, od prvog hapšenja u martu 2003, na privremenoj slobodi proveo "otprilike šest godina i sedam meseci" i da nikada nije prekršio nijedno pravilo koje je sud odredio.

U pritvoru u Sheveningenu, Stanišić je do sada, po odbrani, proveo "pet godina i dva meseca".

Da bude pušten na privremenu slobodu u Srbiju tokom letnje sudske pauze zatražio je i drugooptuženi Simatović.

Obe odbrana naglasile su da optuženi, za vreme boravka na privremenoj slobodi, nikada nisu pokušali da utiču na svedoke, niti da pobegnu.

O tim zahtevima uskoro će odlučivati raspravno veće kojim predsedava sudija Barton Hol.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013. godine, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije u proleće 2003. godine, odmah posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.