Šešelj poslao odgovor na žalbu Tužilaštva u Hagu

U svom odgovoru na žalbu Tužilaštva, koji je danas objavio Tribunal, Šešelj je detaljno obrazložio zašto navode Tužilaštva smatra neadekvatnim i neosnovanim i zašto Žalbeno veće ne bi trebalo ih usvoji.

Tužilaštvo je u svojoj žalbi iz avgusta prošle godine ukazivalo na propuste koju je, kako kažu, učinila većina članova Sudskog veća koje je izreklo Šešelju oslobađajuću presudu i predložilo Žalbenom veću da preinači odluku i da ga proglasi krivim i osudi.

Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, Tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da naloži ponavljanje suđenja.

U Šešeljevom odgovoru na žalbu, koji je napisan na 115 strana, ističe se da se on protivi pravnom leku Tužilaštva, te da bi svako dalje "postupanje u slučaju Šešelj predstavljalo silovanje pravde".

Takođe se navodi da je ovaj podnesak – odgovor na žalbu Tužilaštva – njegovo poslednje obraćanje Haškom tribunalu, te da on ne želi da više na bilo koji način učestvuje u postupcima pred njim.

"Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspolaganju i Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se pored ostalog u žalbi.

Takođe je ukazano da Šešelj nema nameru da dolazi u Hag ni na eventualno izricanje žalbene presude.

Šešelj se tokom postupka pred Tribunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

Tužilaštvo je u svojoj žalbi od 100 strana uz dodatne anekse, pored ostalog, Žalbenom veću ukazalo da je prvostepeno veće sudije Žan Kloda Antoanetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.

To je, kako je navelo Tužilaštvo, detaljno objašnjeno u žalbi.

Tužilaštvo smatra da prvostepeno veće nije donelo ispravnu odluku, jer nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, nije uvažilo agrumente i dokaze Tužilaštva, i zato jer je pogrešno cenilo činjenično stanje utvrđeno tokom suđenja.

Sudsko veće Haškog tribunala sa sudijom Žan Klodom Antoanetijem na čelu izreklo je 31. marta oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova veća (sudije Antoaneti i Mandaje Nijang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključilo je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Latancijeva je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Tužilaštvo je, inače, pre izricanja presude za njega tražilo kaznu od 28 godina.