понедељак, 13.05.2013, 17:04 -> 17:52
štampajMartić: Srpski DB delovao u Krajini
Bivši predsednik Republike Srpska Krajina Milan Martić na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu rekao da su pripadnici Službe državne bezbednosti Srbije delovali u Krajini tokom rata. Martić kaže da je sa Miloševićem "imao kontakte", ali da od njega nije primao naređenja.
Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, bivši predsednik samoproglašene Republike Srpska Krajina Milan Martić rekao je da su pripadnici službe državne bezbednosti Srbije tokom rata u Hrvatskoj delovali u RSK.
Odgovarajući na pitanja tužioca Alana Tigera, Martić je, međutim, ponovo negirao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata u cilju stvaranja ujedinjene srpske države, progonom nesrba u Hrvatskoj i BiH. Tvrdio je da su se vođe Srba u BiH i Hrvatskoj zalagale za "očuvanje Jugoslavije" u kojoj su bili okupljeni svi Srbi, prenosi Beta.
Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, optužen je, a Martić pravosnažno osuđen za učešće u tom poduhvatu na čijem je čelu, po tužiocima, bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Martića (57) je Tribunal 2008. pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog progona Hrvata iz Kninske krajine i raketnih napada na Zagreb, 1991-95. Na svedočenje u procesu protiv Karadžića, Martić (57) je doveden iz Estonije gde od 2009. izdržava kaznu.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Tiger svedoku je predočio dokumente u kojima su on sam i šef SDB Srbije Jovica Stanišić kao ratni cilj naveli stvaranje ujedinjene srpske države.
"Vi to tumačite na svoj način", odgovorio je Martić. Srbi u Hrvatskoj i BiH, posle secesije tih republika, nastojali su, prema njegovim rečima, da ostvare svoje pravo na samoopredeljenje koje je, kako je protumačio, Ustav SFRJ garantovao narodima, a ne republikama.
Zastupnik optužbe u sudnici je, zatim, prikazao film sa proslave godišnjice Jedinice za specijalne operacije SDB Srbije, održane u Kuli 1997, na kojem prvi komandant JSO Franko Simatović-Frenki kaže da su "crvene beretke" - sastavljene od "pripadnika SDB, policije RSK i dobrovoljaca" - delovale u Hrvatskoj i BiH, gde je jedinica imala "26 logora za obuku".
Tvrdeći da je prvi takav logor u Golubiću kod Knina 1991. on formirao, Martić je rekao da je znao za logore za obuku "crvenih beretki" i u istočnoj Slavoniji.
Posvedočio je i da je u to vreme, dok je bio ministar unutrašnjih poslova RSK, njegov pomoćnik bio Radoslav Kostić, pripadnik SDB Srbije, koga je Simatović pomenuo u govoru. Po Kostiću, koji je kasnije poginuo u istočnoj Slavoniji, nazvana je baza JSO u Kuli.
Za Kostića i njegovog saradnika Iliju Kojića, Martić je, potvrđujući da su oni bili podređeni Stanišiću, rekao: "Ja sam tražio te ljude da mi pomognu i oni su ih poslali".
Na pitanje da li je SDB Srbije u logor u Golubiću 1991. poslala i prvog instruktora Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, Martić je odgovorio da se to desilo na zahtev koji je Milan Babić, tadašnji predsednik krajiške vlade, uputio predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i MUP Srbije.
Babić je od Miloševića tražio da "pošalju ljude kako bi nam pomogli u obučavanju naših snaga. Na osnovu zahteva Babića, došao je Kapetan Dragan, mislim da su ga doveli ljudi iz Službe. Moguće je da je on imao neke obaveze prema SDB Srbije", rekao je Martić.
Martić: Nisam primao naređenja od Miloševića
Negirajući Babićevo svedočenje da je Milošević preko SDB i Martićeve vlasti "provocirao incidente" u Hrvatskoj, Martić je rekao da je s Miloševićem "imao kontakte", ali da od njega nije dobijao naređenja.
"Naravno da sam imao kontakte, a da sam mu odgovarao - to ne stoji. Jedno je saradnja, a drugo da je on meni naredbodavac", rekao je Martić.
Tužilac Tiger na to mu je pokazao Miloševićevo "naređenje" iz 1994. da Vojska RSK propusti konvoj Unprofora posle kojeg je usledio raport komandanta te vojske da je "naređenje" izvršeno.
"Vi to možete tretirati kao naređenje, ali to nije naređenje ... To je više izraz poštovanja prema Miloševiću, zato stoji 'po vašem naređenju'", odgovorio je Martić.
Pošto mu je tužilac prikazao snimak iz logora u Golubiću na kojem, s proleća 1992. govori Željko Ražnatović-Arkan, u prisustvu tadašnjeg pukovnika JNA Ratka Mladića i članova "krnjeg" Predsedništva SFRJ Sejda Bajramovića i Jugoslava Kostića, Martić je prokometarisao da "ne vidi u tome ništa loše".
Svedok se složio s izjavom Ražnatovića da su jedno vreme bili u "bratskim odnosima", a posle u sukobu, ali je negirao da je Ražnatović bio pod kontrolom SDB Srbije, tvrdeći da se on stavljao pod komandu vojski RS i RSK.
Martić je izjavio i da je, kao komandant Kninskog korpusa JNA u proleće 1991, pukovnik Mladić bio "mirovnjak" sve dok savezna vojska "nije ušla u rat" sukobom u selu Kijevo kod Knina.
U dodatnom ispitivanju, Karadžić je sugerisao, a Martić ponovio da su srpske vođe u Hrvatskoj i BiH nastojali da "očuvaju Jugoslaviju" da bi se zaštitili od "neofašističke" vlasti u Zagrebu i muslimanskog "fundamentalizma" u Bosni. Udruženi zločinački poduhvat za koji su obojica optuženi, je "obična fikcija", tvrdio je svedok.
U nastavku suđenja, Karadžić, koji se brani sam, pred sudije je izveo eksperta za balistiku Zoricu Subotić, koja je opovrgavala nalaze balističkog eksperta optužbe Berka Zečevića o eksplozijama modifikovanih avio-bombi u Sarajevu. Subotićeva će iskaz nastaviti sutra.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар