Evropa različito o presudi Tribunala

Mediji u zemljama srednje Evrope opširno izveštavaju kako je odjeknula na zapadnom Balkanu odluka Haškog tribunala da oslobodi hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, ali komentare su prepustili analitičarima oprečnih mišljenja.

Poljski dnevnik Gazeta viborča u vikend izdanju prenosi ocenu politikologa Klausa Bahmana da su sada potpuno ućutkani u Hrvatskoj intelektualci i ljudi koji su pozivali da se zemlja obračuna sa svojim ratnim zločinima.

"To je apsolutna katastrofa. U Hrvatskoj su od samog početka medijski mejnstrim, vlade i javno mnjenje interpretirali rat 1995. godine kao pravedan, bez bilo kakvih zločina. To je zvanična verzija", kazao je poljski profesor.

Presuda Haškog tribunala bi po njegovoj oceni morala biti potpuno drugačija da je zvanični Zagreb u okviru saradnje s Haškim tribunalom predao sve dokaze.

"Holandija koja je blokirala pristupanje Evropskoj uniji htela je da iznudi od Hrvatske dokaze. Pod pritiskom ostalih zemalja popustila je, a Hrvatska nikada nije predala te dokaze. Čitajući presudu, stiče se utisak da bi bila drugačija da je tih dokaza bilo", rekao je Bahman.

Dokazi se po njegovim rečima odnose na vojna dejstva u četiri mesta u Krajini i reč je o zapisima konkretnih naređenja iz tih vojnih dejstava.

"Nastojim da ne kritikujem sudove. Međutim, ta odluka je pre protokol razmoimoilaženja nego presuda", rekao je Bahman. 

U češkim medijima koji su takođe preneli izveštaje svetskih agencija, a prate i reakcije u Hrvatskoj i Srbiji, analitičari se ne slažu u oceni da li je presuda politička ili sudska.

Publicista Martin Jezek za češku televiziju označio je oslobađajuću presudu za hrvatske generale kao političku odluku da se očisti Hrvatska pred ulazak u EU.

On je, međutim, naglasio da je i tako iznenađujuća pošto se i politički moglo pre očekivati da će kazna zatvora biti smanjena na vreme koje su u njemu generali već proveli.

Za češki radio publicista František Mouka, koji je u vreme Oluje boravio u Hrvatskoj, izjavio je da su za etničke čistke Srba kojih je nesumnjivo bilo odgovorni pojedinci, vojnici.

"Mnogi niži komandanti hrvatske armije kažnjeni su za pojedine ekscese. Neki su otpušteni iz armije. General Gotovina je kao komandant operacije 'Oluja' izdao naređenje da se štiti civilno stanovništvo. Nije mogao da stoji iza svakog vojnika i da nadgleda da li postupa kako treba", rekao je Mouka.

Češka novinska agencija ČTK uz izveštaje podseća da hrvatski generali nisu jedini koje je Haški tribunal oslobodio i da je među oslobođenima i nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, kojem tužilac nije dokazao umešanost u zločine na Kosovu 1998. i 1999. godine.