Šansa za leskovačku poljoprivredu

Opštinske vlasti Leskovca velikim proizvođačima nude državno zemljište u zakup, uz uslov da u proizvodnji primenjuju savremenu tehnologije i evropske standarde. U leskovačkom kraju, 60 odsto stanovnika bavi se poljoprivredom, ali su zbog malih poseda, zastarele mehanizacije i načina proizvodnje, prinosi slabi.

Dok se gazdinstva sistemski ne ukrupne, lokalne vlasti velikim proizvođačima nude državno zemljište u zakup, uz uslov da u proizvodnji primenjuju savremenu tehnologije i evropske standarde.

Boban Milić, jedan od retkih individualnih proizvođača u Leskovcu, uzeo je u zakup državno zemljište i sada ima 20 plastenika pod ranim povrćem. Smatra da bi udruživanjem, proizvode mogao da ponudi i inostranim kupcima.

"Do sada je bila mala površina i mi uopšte nismo imali viziju o tome. Sada trenutno, mi se udružujemo. U Leskovcu ima nekoliko dobrih proizvođača koji mogu da proizvode", objašnjava Milić.

Dvanaest članova zadruge ušlo je u investiciju vrednu 100.000 evra. Na svom primeru pokazuju sve prednosti udruživanja koje je u tom kraju skoro prava retkost.

"Kod nas ovde ima izreka: 'Hoćemo li da pravimo crkvu? Hoćemo. Hoćemo li da dajemo pare? Nećemo.' E to je problem, nepoverenje u narodu kad treba da se uloži novac, to je problem, paze se jedan od drugog i nama se čude kako mi funkcionišemo", kaže poljoprivrednik Đorđe Micić.

Na državnom zemljištu gaje povrće u najsavremenijim plastenicima sa dvostrukom folijom uz najnovije tehnologije navodnjavanja i kvalitetno đubrivo. Veći i bolji prinosi dovode ozbiljnije kupce poput velikih domaćih trgovinskih lanaca.

Poljoprivrednik Nenad Antanasović tvrdi da je proizvodnja isplativa, ali da ne može da se isplati za jednu godinu. Očekuje, kako kaže da se uloženi novac vrati za 2 do 3 godine.

Prošle godine leskovačkim poljoprivrednicima, prvi put posle Drugog svetskog rata podeljeno je skromnih 5,5 miliona dinara bespovratne pomoći. Ipak, za podstrek nije bitan samo novac.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić kaže da nema interesovanja kod proizvođača ni za kredite koje je Ministarstvo nudilo pod najpovoljnijim uslovima.

"Nema hrabrosti ni da se uđe u zaduženje, a postoji desetak odsto proizvođača koji su svesni značaja znanja i imaju hrabrosti da ulože novac i da se zaduže po komercijalnim osnovama kod komercijalnih banaka za svoje objekte, prvenstveno plastenike", kaže Kocić.

Lokalne vlasti najavljuju veći agrarni budžet za narednu godinu, a po isteku bespovratnih pomoći, i beskamatne kredite za poljoprivrednike.