(Ne)povoljna Nedelja štednje

U Nedelji štednje kamate neće biti mnogo veće, i to ne zbog preporuke guvernera Dejana Šoškića, već zbog računice samih bankara. Međutim, poznavaoci prilika kažu da će sigurno biti nekih koje će ponuditi znatno više kamate.

Šoškić je ocenio da banke ne bi trebalo da daju previsoke kamate na depozite u Nedelji štednje, jer je to jedan od uzroka visokih kamata na kredite.

"Kamata je pet odsto, ići ćemo na malu maržu, jer pare su skupe kad niste oslobođeni obavezne rezerve. Uzmite kredit u deviznom znaku sa deset odsto, to je preskupo, nemate kome da date", ističe Petar Stefanović iz KBC Banke.

Ipak, većina banaka se za sada ne izjašnjava o ponudi u Nedelji štednje.

"Mislimo da je rano iznositi stavove o preporuci koja još nije u potpunosti formulisana i predstavljena bankama. Kao i do sada, mi ćemo poštovati sve preporuke NBS", saopštila je Eurobank EFG.

U saopšenju navode da već nekoliko godina svoju ponudu u Mesecu štednje baziraju na atraktivnim proizvodima, a ne na neodrživo visokim kamatnim stopama.

O kamatama odlučuju banke

Dok se u evrozoni za štednju do godinu dana plaća 1,7 odsto, kod nas je prosečna kamata četiri odsto. U zavisnosti od sopstvene likvidnosti, svaka banka odlučuje koliku će kamatu ponuditi.

"Ljudi koji imaju značajne depozite u bankama su razmaženi. Ako su prošle godine imali 6,5 ili sedam odsto, oni će zahtevati to i ove godine, njih likvidnost i reklame ne interesuju", kaže Miroslav Marinković sa Ekonomskog instituta.

Ako to ne dobiju, naći će banku koja će plaćati visoku cenu, ali je, prema rečima Marinkovića, pitanje koliko je to sigurno i šta se krije iza tako velike cene. 

Trku u kojoj se svake godine nudi previsoka cena za štednju, jer se ne zna šta će ponuditi konkurencija, guverner će ovoga puta pokušati da spreči.

"Sve je to u redu i slobodno tržište i konkurencija, ali ako vi gurate naviše svoju prosečnu cenu finansiranja, ona će da gura naviše i kamatne stope kredita. Onda ćete birati rizičnije projekte koji mogu da vrate tu kamatu, a to onda znači da raste nivo rizika u bankarskom sistemu, a to nije dobro", kaže Šoškić.

Guverner ističe da prelivanje krize iz sveta u Srbiju nije moguće sprečiti. Dok, kako kaže, stabilnost banaka nije ugrožena, ekonomska aktivnost će se smanjiti pre svega zbog manjih mogućnosti za izvoz i zastoja stranih investicija.