Nova zlatna groznica

Već godinama cena zlata zna samo za jedan pravac - naviše. Prvo su zlato kupovali samo privatni i institucionalni investitori, sada su se na tržištu kao veliki kupci pojavile i centralne banke.

Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu. S obzirom na finansijsku situaciju u mnogim zemljama, takvu krizu ljudi sada očekuju, kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik frankfurške privatne banke "Mecler", prenosi Dojče vele.

Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u "sigurnu luku" - trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i duplo je skuplja nego pre dve godine.

"Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD", procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta sirovina u "Komercbanci".

Krajem devedesetih godina, unca zlata koštala je samo 300 dolara, što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Inflacija je tada bila suzbijena i centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Širom sveta proizvodnja je bila smanjena, zatvarani su rudnici zlata, a samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200 hiljada rudara.

Posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, sve se promenilo. Od tada, u trci za zlatom nema pauze.

Zlato je mnogo više od obične sirovine, ocenjuje se u analizama "Komercbanke" i konstatuje da trenutni razvoj pokazuje da zlato nije samo zaštita od inflacije, pokazatelj nesigurnosti i zamena za dolar, nego i moneta koja profitira od slabosti dve velike valute - evra i dolara.

Neki drugi analitičari, međutim, pozivaju na oprez i smatraju da je mnogo razumnije da se imovina uvek rasporedi na više strana. Trebalo bi da privatni investitori deo novca ulože i u zlato, ali odlučiti se samo za ulaganje u zlato predstavlja rizik koji danas mnogi potcenjuju.

Procenjuje se da će cena unce zlata porasti do 1.750 dolara, jer zlato ne kupuju samo privatni investitori, nego i hedž fondovi i drugi institucionalni investitori (banke, fondovi, osiguravajuća društva), kako bi se zaštitili od slabog dolara.

Rastu cena, međutim, najviše doprinose centralne banke. Tako centralne banke zemalja u razvoju povećavaju rezerve zlata, dok su, s druge strane, razvijene zemlje prestale da prodaju zlato.

Prema procenama, centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF-a i bazelske Banke za poravnanja, onda je to 30.800 tona - petina od ukupno 165.000 tona zlata, koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.