Subvencije za organsku hranu

Organska hrana u svetu se sve više traži. Iako u Srbiji postoje preduslovi za takvu proizvodnju, ona je tek u začetku.

Prema zvaničnim podacima njome se bavi 80-ak gazdinstava, iako se veruje da ih ima više. Da bi podstaklo organsku proizvodnju, resorno ministarstvo povećalo je subvencije.

Porodica Vozar više od 20 godina proizvodi organsku hranu. Na 25 hektara gaji preko 60 vrsta povrća. U proizvodnju ulažu i do 150.000 evra. Robu za sada ne izvoze.

Vlada Vozar iz Kisača kaže da ako samo jedan dan zakasni izvoz proizvođač može da propadne, a to je jako veliki ulog.

"Našao sam se u proizvodnji za pijace i markete. Imamo ponude za izvoz za u buduće. Postoji mogućnost da ćemo izvoziti ali jednu ili dve kulture, ne mogu sve izvoziti", naveo je Vozar.

I Letići, koji imaju 10 puta manji posed, voće i povrće uglavnom prodaju na novosadskom tržištu. Iako organska proizvodnja zahteva mnogo više rada od obične, jer se ne smeju koristiti pesticidi i herbicidi, kažu da im to nije najteži posao.

Nada Letić iz Čeneja kaže da nije teško plasirati robu, jedino je problem naći semena, preparate koji mogu da se koriste u organskoj proizvodnji.

Teško do sertifikata

Organski proizvodi donose i više od 30 procenata veću zaradu od onih tradicionalno proizvedenih. Ali, to je moguće ostvariti tek nakon dobijanja sertifikata, zašta je ponekad potrebno i nekoliko godina.

Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da u periodu konverzije nema proizvodnje, to je težak period za proizvođača, padaju prinosi, nema bonus cenu jer to još nije sertifikovani proizvod, a gubici su mu veliki i tu mora država da pomogne.

Jedan od načina da se olakša proizvođačima jesu subvencije. Ove godine iz budžeta je za tu namenu izdvojeno 20 miliona dinara.

Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede rekla je da se uredbom podržava i biljna i stočarska proizvodnja.

"Napravili smo razliku između proizvođača koji su u periodu konverzije i onih koji imaju sertifikovanu proizvodnju", naveo je Milić.

Prema njenim rečima, proizvođači koji su u periodu konverzije mogu da očekuju subvencije 40 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a oni koji imaju sertifikovanu organsku proizvodnju mogu da očekuju podsticaje koji su 20 odsto viši.

U Evropi organska prozvodnja zauzima 9,3 miliona hektara, u Srbiji zvanično 3.000 hektara, a nezvanično 9.000. U to nisu uračunate površine sa kojih se skupljaju plodovi u prirodi.

Cilj je da se površine pod organskom proizvodnjom značajno povećaju. A kako zemljište u Srbiji nije zagađeno potencijala za razvoj i te kako ima.