Povoljnije dobijanje kredita

Do sada rate za kredite nisu mogle da prelaze 40 odsto od zarade, odnosno, do 60 odsto za stambene kredite. Po preporuci Narodne banke, od jula će građani moći da se zaduže i preko tog iznosa, jer je dovoljno da vam od plate bude rezervisano samo 12.500 dinara, kolika je minimalna potrošačka korpa po osobi, dok sav preostali deo zarade može pokrivati ratu.

Srpsko bankarstvo je bolje do građana podnelo ekonomsku krizu, ali su se građani i u najtežim vremenima pokazali kao dobre platiše, prilikom otplate kredita. Zato su zaslužili i liberalniji pristup kod zaduživanja.

Od jula ukoliko imate zaradu, na primer, od 40.000 dinara, a želite kredit, na računu mora da vam ostane 12.500 dinara. Preostali deo, 27.750 može da vam bude visina rate prilikom zaduženja.

"Tačno je daje ovo na neki način povratak na tržišne principe, poslovanja, ako tako mogu da kažem, dakle, bez striktnog ograničenja kada je reč o rati zaduživanja, u smislu 30, 40 ili 50 odsto od zarade", kaže direktor "Sosiete Ženeral banke" za stanovništvo Miroslav Rebić.

"Dakle, sami znamo da će to za određene klijente biti mnogo više i na bankama će biti da li će da uzimaju zvanične prihode, ili će uvažiti i neke druge, neku štednju, ili neki drugi prihod", rekao je Rebić.

Pre osam godina kada su kod nas dolazile prve banke sa stranim kapitalom klijentima je uz potvrdu o visini zarade uvažavan i bakšiš kao dodatni prihod što je povećavalo visinu kredita.

Procena rizika

Ipak, banke će i dalje procenjivati rizik, jer rizičniji klijent znači i više para za rezervisanje takvih kredita.

"Mi i sada uvažavamo određene dodatne prihode postoje određeni prihodi. Kao i kod odobravanja kredita koje radimo svakog dana i ovde će postojati kriterijumi koji garantuju da će ta relaksacija omogućiti predah i nećemo odobravati kredite po automatizmu", kaže izvršni direktor "Alfa banke" Zoran Stojaković.

Bez obzira na nove mere, banke će najopreznije pristupati klijentima sa nižim zaradama, jer je 12.500 dinara iznos koji pokriva minimalnu potrošačku korpu. Ipak, analitičari kažu da se ovim izlazi u susret bogatijim klijentima.

"Do sada je restriktivna politika doprinela tome da nije bilo lošeg scenarija po osnovu zaduženja stanovništva", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Narodna banka će već od jula gledati kako banke vrednuju klijente, odnosno, kome odobravaju pozajmice. Građani sa nižim primanjima su rizičniji po osnovu uzimanja kredita, pa će i dalje teže dolaziti do pozajmica, dok će oni bogatiji, kojima je novac i manje potreban, imati i bolji rejting kod banaka.