Cena karte ne pokriva troškove

Generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković rekao je da razlika između realne cene prevoza putnika železnicom i one koja se sada naplaćuje iznosi oko sedam milijardi dinara.

"Mi sada imamo mogućnost da tačno obračunamo koliko na svakoj destinaciji košta državu to što obavljamo javni prevoz. U grubom izračunavanju tog iznosa u 2011. godini, sa ovim redom vožnje, troškovima i brojem putnika, taj iznos se kreće oko sedam milijardi dinara", rekao je direktor Marković agenciji Tanjug.

U "Železnicama Srbije" ističu da subvencije jedino omogućavaju socijalnu stabilnost i redovnu isplatu zarada železničara, a da to javno preduzeće samo finansira održavanje infrastrukture i voznih sredstava.

Srpska železnica će oko 13 milijardi dinara uložiti iz sopstvenih prihoda u održavanje infrastrukture i vozna sredstva.

Cena karte koja se naplaćuje putnicima ne može da pokrije ni troškove za struju ili naftu, ističu u "Železnicama Srbije".

Budžetom za ovu godinu predviđena je subvencija za železnice od 16,4 milijarde dinara, a raspored i korišćenje tih sredstava su utvrđeni posebnim aktom Vlade Srbije.

Posao železničkog prevoza

Procesom restrukturiranja srpskih železnice u holding planirano je da država preuzme održavanje železničke infrastrukture, a da se Železnica bavi isključivo železničkim prevozom.

"U tom slučaju neće biti moguće da imamo na pojedinim pravcima nedovoljan broj putnika, velike troškove za energiju, održavanje infrastrukture ili za plaćanje nadoknade za korišćenje infrastrukture, a da razliku u ceni neko ne plati železnicama", naveo je Marković.

Železnice trenutno nemaju ugovore sa državom i lokalnim samoupravama da dobijaju razliku između ekonomske i cene karte, ali će prema Markoviću, posle restrukturiranja, osnov za povlačenje subvencija biti obaveza javnog prevoza.

Generalni direktor "Železnica Srbije" kaže da će u narednom periodu kada bude liberalizovano tržište, privatni operateri "na osnovu zakona imati mogućnost da koriste tu vrstu subvencija".

Prema njegovim rečima, tako je regulisano i u gradskom prevozu u Beogradu. "Mogu svi da konkurišu za obavljanje prevoza, a razlika u ceni ide iz budžeta grada Beograda", rekao je Marković.

Marković je istakao da je svuda u svetu država vlasnik preduzeća koja se bave infrastrukturom i da iz budžeta ulaže sredstva za izgradnju i održavanje infrastrukture, jer se time čuva bezbednost saobraćaja i proširuju kapaciteti železničkog saobraćaja.

U srpskim železnicama kažu da se takav mehanizam već primenjuje u putnoj infrastrukturi gde je obaveza države da gradi i održava puteve, praksa kakva se priomenjuje u čitavoj Evropi.