Zadruga poboljšava poslovanje

U poslednje dve godine, zemljoradnici su samostalno, ali i uz pomoć Ministarstva poljoprivrede osnovali nekoliko zadruga, tako da sada sigurnije ulažu u posao. Istovremeno, i ono malo zadruga što je ostalo u selima uglavnom živi od trgovine, od marži. Ipak, najteže je seljacima koji nemaju ni takvu zadrugu.

Oko 1.400 zadruga radi, dok je na više od 350 u poslednjih desetak godina stavljen ključ u bravu.

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, one koje posluju sarađuju sa oko sto hiljada domaćinstava, ili samo sa trećinom seoskih gazdinstava. Služe kao servis, jer poljoprvirednicima, u zamenu za pšenicu, kukuruz i drugo daju repromaterijal.

Danka Manojlović iz Zemljoradničke zadruge "Budućnost" u Dobanovcima objašnjava da seljaci preko zadruga uzimaju na paritet, jer nisu u stanju da sami plate setvu. Prema njenim rečima, u poslednje vreme pariteti su sve lošiji i lošiji, nepovoljni za seljaka.

Naši poljoprivrednici su najčešće prepušteni sami sebi - tako je u istočnoj i zapadnoj Srbiji i na jugu, gde nema ko da im pomogne, a sami se nisu organizovali.

U Evropskoj uniji, registrovano je više od 50.000 kooperavita, zadruga. Mnoge imaju hladnjače, mlekare, klanice, a vlasnici su farmeri koji u zavisnosti od uloga dele dobit.

Zadruga pomogla izvoz

Zahvaljujući većim proizvođačima voća, i kod nas je osnovano osam zadruga koje imaju prerađivačke kapacitete. U okolini Čačka, dvadesettroje poljoprivrednika, uz pomoć Instituta za voćarstvo u tom gradu, svojim parama podiglo je modernu hladnjaču kapaciteta 1200 tona.

Tomislav Jelić iz sela Miokovaca kod Čačka, kaže da je od septembra krenuo život zadruge, da imaju stalno zaposlene, krenuo je i izvoz za Rusku federaciju, gde zadruga direktno izvozi svoje proizvode.

Nebojša Jovanović iz Atenice kod Čačka smatra da je taj sistem udruživanja nešto što radi Italija i sve zemlje koje se bave naprednom proizvodnjom.

Samo materijalni interes može da udruži seljake da ulože u manje zadružne prerađivačke kapacitete, ističu agroekonomisti, jer tako mogu doći do sigurnijeg tržišta i očekivane zarade.

Na primer, ovih dana kilogram jabuka iz hladnjače ruski trgovci plaćaju 50 evrocenti, što je odlična cena, pa se može očekivati da ćemo na tržište Ruske federacije ove godine prodati voća za više od sto miliona dolara.