Burna rasprava o američkom dugu

U sporu oko podizanja dužničkog limita federalne vlade, koji je postavljen na 14.300 milijardi dolara, i demokrate i repubikanci koriste tržište novca za zastrašivanje.

Republikanci tvrde da će kupci državnih obveznica pokrenuti u SAD finansijsku krizu "grčkog stila" ako dug Vašingtona bude porastao.

Obećavaju da neće dozvoliti povećanje limita bez velikih smanjenja državne potrošnje.

Vlada predsednika Baraka Obame saopštila je da će, u slučaju da Kongres odbije da na vreme podigne granicu zaduženja, ulagači u obveznice okrenuti leđa američkim hartijama od vrednosti i stvoriti veći lom od predhodne finansijske krize.

Prema sada važećem ograničenju, Vlada SAD može da pozajmi još 234 milijarde dolara, pa će do zakonskog plafona od 14.300 milijardi dolara doći verovatno već u martu. Podizanje limita obično nije neki događaj, pošto je Kongres SAD u proteklih sedam decenija 74 puta podizao granicu.

Ovaj put, međutim, bitka može da bude žestoka. Republikanci su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom u novembru na obećanju da će smanjiti državni dug koji je narastao do rekordnih razmera, zbog decenija budžetskih deficita i nedavne recesije.

Budžetski komitet Kongresa je prošle sedmice izneo procenu da će deficit ove godine dostići nikad zabeleženih 1.500 milijardi dolara.

Novi, republikanski šef komiteta, ukazao je na "nepodnošljivi teret duga" i povukao paralelu sa evropskom finansijskom krizom.

"Smrtna kazna za džeparenje"

Najveći ulagački fond na svetu napominje da tekuća bitka oko povećanja granice zaduživanja Vlade SAD preti da izazove haos na tržšitu dugova.

"To je pogrešan put," tvrdi Bil Gros, direktor fondacije "Pimko" čiji ulagački kapital iznosi 241 milijardu dolara. "Svi smo za uravnoteženi budžet, ali ovo je kao izricanje smrtne kazne za džeparenje."

Gros i drugi berzanski ulagači tvrde da je strategija repubikanaca brzopleta.

Ulagači u obveznice su uglavnom fiskalni konzervativci koji žele da SAD smanji svoj dug i zauzda budžetske deficite. Ali, okršaji oko zakonske granice zaduženja otvaraju mogućost državnog bankrotstva, odnosno otkazivanja plaćanja dugova, a malo šta može više da uplaši investitore.

"Poruka koju tekuće preganjanje šalje zemljama koje ulažu u američke obveznice je da su obveznice SAD taoci Kongresa. To je neprihvatljivo", naglašava Gros.

Ulagači se slažu da će, što se više država bude primicala granici, biti veći rizik da nervozni investitori masovno počnu da se oslobađaju hartija od vrednosti Ministarstva finansija SAD. To će gurnuti u vis dugoročne kamate i dovesti u pitanje oporavak privrede.

Kupci obveznica su kreditori, kao banke. Kada ulagači kupuju obveznice, oni pozajmljuju državi novac za obećanje da će im biti vraćen sa kamatom. Kao i drugi kreditori, oni su veoma zaintersovani za sposobnost klijenta da im pare vrati.

Kada počinju nevolje?

Nevolje počinju kada se pojavi sumnja da zemlja ne bi mogla da ih vraća. To vodi ka zahtevu za daleko većim kamatama na kupljene papire. Prošle godine Grčka je praktično izbačena sa tržišta obveznica zato što nije mogla sebi da dozvoli plaćanje visokih kamata.

Za razliku od Grčke, državne obveznice SAD i dolar su osnova svetskog finansijskog sistema. Kamate na američke obveznice su mera za sve pozajmice i za poređenja svih dugova širom sveta.

Neispunjenje dužničih obaveza Vlade SAD dovelo bi do nezamislivog haosa, napominju analitičari. Dolar bi kolabirao, a kamate na kreditnim tržištima bi naglo skočile.

To je glavni razlog zašto nije verovatno da će SAD zakazati sa isplatom neke dospele kamate.

Ako Kongres ne bude uspeo da poveća zakonski limit zaduženja Vlade, Ministarstvo finansija ima niz monetarnih trikova kojima može da odlaže neizvršenje obaveze.

Ako i to ne uspe, analitičari veruju da će Vlada pre prestati da isplaćuje Amerikancima novac za socijalnu zaštitu, nego što će preskočiti isplatu kamate Kini.